Просветни гласник

486

едектридитет и његова иримена

6) Савијуци код писмена треба да су иввучени чисто, а тако исто и везне цртице, како се не би црте сливале у једну и да иису основне црте ни одвећ уда !.ене ни на блнзу , а разнп савијуци код једно родних слова. да су свакад једшчш. 7) Да се сваколика писмена лепо једно с другим везују. 0 овоме је већ под 1) у почетку казато, али како има по нека писмена која се не могу да везују, јер им или у ночетку или на свршетку нема везне цртице, као што је то случај код: б, љ , њ, и код о и в, кад се са неким само писменима хоће да вежу, ца ирилику са л, м, љ, одступа се од овог правила, а сва остала писмена треба тако везивати једно с другим, да се свака реч оку као нека целина представља својои везом слова 8) Међу појединим слопима треба да је растојање од једног аисмена до другог равно вцсини каквог кратког писма, а између речи и речи растојање даје још за толико више, дакле за 1 ( / 2 висину краткога иисмена9) Најпосле не ваља да дугачка слова горњега реда дохватају до слова нижега реда, нити пак дугачка слова нижега реда да иду до слова горњега реда, већ да су најмање за једну липију једно од друго удаљена. Ако станемо строго да носматрамо рукоиис који се врши но овим захтевима, ми ћемо опазити — нема снора — да је нешто крут — зденаст — ; али све бадава нека то зове ко хоће, па и педаетеријом, тако мора да остане, јер је правилност први услов и обе лежје сваког лепог рукописа. Сваки који хоће лепо да пише, мора нре свега да научи иравилно да црта — да пише — поједпна слова. Да рукоиис буде угледан, не чини правилност његова никакав уштрб, као што неки то мисле. До душе бива, да правилан рукопис није баш уг.аедан и лен; али из тога никако не следује. да може бити и обратно, т. ј. угледан рукопис није и правилан. Ако су слова представљена као што ваља у једнакој висини, растојању , правцу и т. д., онда је главно, да завијуци и кривине буду лепо изведени, а тиме ће

бити рукопис угледан и допадљив. Разна заокругљивања, као што су код писмена; о , а, д, ч, х, ф, ж, љ, њ, треба да су са свим пажљиво написана, без икаквих ћошкова, да нису ни одвећ пупчаста ни угнута, већ једно слово да је као друго, са једнаким растојањем, нарочито нак да се добро пази на сенке, на везне цртице и основне црте, на фини , лагани и поступнп прелаз из једне у другу. Ово, мислим, да су поглавити знаци по којима рукопис неки може да буде угледан и допадљив — лен. За рукопис каже се да је гибак , кад слова нису крута, кад немају излишних шара, кад иису кабаста, кукаста и ћошкаста. Рукопис, за који се каже да је гибак, може много и много да одступа од онога који је правилан и угледан; али то не мора и не треба да буде. Имају ли сва писмена један и псти правилан нагиб, дужину и растојање, ако су им везне цртице и основне таке, да се јасно једна од друге разликују. ако се једиа у другу лепо прелива, имају ли округла слова лепу заокругљеност и т. д., зар ће што онда овоме да смета, да се овакав рукопис може гипким да аазове ? На послетку, главно је овде да се при рукоаису гледа на његову гипкост, а свакоме остаје широко поље за избор, као што је то горе речено приликом кад се тражила правилност. Из овога до сад реченога само по себи се истиче да има три ступња за изучавање калиграФије, и то: први је ступањ, како се пише правилно - поредачно —; други, како се пише да буде рукопис угледан; и трећи ступањ , да се гипко пише. Скоро исто тако одређују ове ступње учења и други, и то: прво долази „везано" и напослетку „слободно" писање, а међу оба ова ступња има ступањ прелаза од „везанога" к „слободноме" писању, без чега никако не може ни бити. Свакојако извесно је, да леп рукопис не зависи само од тога ако ко зна да да правилан облик нисменима и да има појма. о томе како она требају да се цртају, већ много лежи и до самог умења подражавања и до саме навике. ( свршиће се).

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И ЊЕГОВД ПРИМЕНА ОРИГИНАЛАН ПРЕГЛЕД ЕЛЕКТРИЧНЕ ИЗЛОЖБЕ , ДРЖАНЕ У ПАРИЗУ 1881. ГОДИНЕ ол ј^ТАНОЈЕВИЋА (нАСТАВАк) 2. Галванизам Некако чудновато изгледа, како су сви велики проОд много веће је важности друга врста електри- наласци учињени невероватним случајностима. 7'« цитета која се по имену њеног проналазача Галванија лилео, отишав једног дана у цркву, видео је како се зове галванизам п с којом ћемо се сад упознати. клатило кандило пред нконом и то му је дало новода