Просветни гласник

481

да пронађе врло важне законе о шеталиди. Њутну је било довољно да иадне једна јабука. с дрвета па да изнађе и докаже нривлачну снагу не само земљину већ и свију небеских тела, дакле да иостави закон гравитације. Ие мањом случајношћу одликује се и откриће оне врсте електрицитета што се зове галванизам. ПроФесор анатомије у Бољопи, Алојзо Галвани од дуже се времена бавио испитавањем уплива електрицитета из електричне машине на мишиће скоро убијене жабе ; кад год је из машине извукао варницу, мишићи жабини згрчили су се. Једног дана Галвани случајно привеже Једном бакарном жицом одерану жабу за гвоздени балкон (у палати Замбекари). Жаба се згрчи. Грчење се са тим поновило увек кад год су се одерани мишићи жабиних ногу дотакли гвозденог балкона. Тај Галванијев опит зачудиоје све тадашње природњаке и сваки од њих другојачије га је тумачио. Видели су сви да то грчење долази од електрицитета, али од куда тај електрицитет ? Галвани јемислиода је електрицитет био у самом телу жабијем, и назва га животињским флуидом или животипским електрицитетом. Велики број природњака пристане уз Галванија, а доста. је њих било који никако не хтедоше да признаду животињски електрицитет. Међу овима последњима прво место заузимље Александар Волта, проФесор у Павији, који својим разноструким оиитима обори сасвим Галванову теорију животињског електрпцитета, а на његово место утврди електрицитет од додира. Испитујући у последње време рад старијих природњака, нашло се да је много раније пре Галванија, један холандски нриродњак знао за појав галванизма. То је био Свамердам, рођен у Амстердаму 1687. а умр'о 1680. Свамердам се бавио испитивањем механизма кретања и у току снојега ислитивања дознао је: да кад се од тела жабиног одсече један мишић са својим нервом на се обеси о сребрну жицу, која додирује тај нерв, онда ће се мишић увек згрчити, ако се сребрна жица дотакне са бакром. Овај се опит као што се види нн мало не разликује од опита Галванијевог који је он чинио 1.81. године. Али то откриће оста без икаквих последица готово за читава два века. Истина Свамердам је 1658, године поновио свој опит пред великим дуждом Тошканским и описао га у свом делу Ђ ВШ1а. па1игае ", али нико за њ није знао све до године 1841., кад је на њ наишао зоолог Димерил , који је хтео да иокуни све услуге учињене науци из оната са жабама. Но ма да је Свамердам много раније пронашао ону врсту електрицитета, што се зове галванизам, опет сва заслуга припада Галванију, јер, као што ви-

десмо, од Свамердановог оиита није наука ништа добила,. У току својих опажања иримети Галвани да грчење жабљнх мишића наступа само онда кад су они између два метала, као што је то било у првом случају и.чмеђу бакра и гвожђа, а кад се узме само један метал, онда грчења или нема никако, или ако сејави, онда је врло слабо и неправилно. На овај Факт је Волта и обратио сву своју пажњу. Да грчење мишића долази од животињског електрицитета, онда би грчење наступило и кад је један метал, а такође и онда, кад нема метала; међу тим то не бива, и грчење настаје кад се мишић дотакне са два свезана метала. То пробуди у њему мишљење, да овде већу улогу играју метали него сами мишићи жабини. Он је мислио да се овде електрицитет јавља услед додира два метала, а жабљи мишићи просго служе да тај електрицитет спроведу и саставе и да се услед састављања положног и одречног електрицитета јавља грчење мишића. Што се пак грчење по кад што јавп и онда кад је један метал, он је мислио да то долази отуда што тај метал долази у додир са нервима и мишићима, а кад је само са мишићима, онда га нема. Да. би Волта доказао своје тумачење да електрицитет постаје само услед додира два метала, а не због жабљих мишића, онје направио један врло нрост апарат, тако звани Ђолтин стуб, у коме није узео жабље мишиће, на је онет добио електрицитет. Ево како оп сам онисује тај свој апарат којим је иотврдио своје мишљење : „Узми један сребрн новац, па на. њ мети толику исту плочицу од цинка а па ову један котур од чоје, сукпа, или какве друге шупљикаве материје, наквашен водом. На тај котур мети опет сребрн новац, па цинкену плочу па сукнени влажан котур, и то све дотле тако ређај, док добијеш неколико пари поређаних једно над другим као стуб. Пошто си почео ређање са сребрпим новцем, то треба да последња плоча буде од ципка, а не опет сребрн нонац, те ћеш гако добити стуб коме је на једном крају сребрн новац а па другом цинкена плоча: кад се жицом саставе те две крајње плоче, онда ћеш видети варнчцу, што је знак да је ту ностао електрииитет." Волта је добио без жабе оно што је Галвани добио са жабом ; дакле они влажни сукнени котурови заменили су потпуно жабу. Но зашто је било нужно да се меће онај с кнени котур између металних нлоча? „Да нема котура онда би одмах на цинкену нло 1 . { дошао сребрн повац и тако би цинкена плоча била између два сребрпа новца, но онда би дејство сребрних плоча на ципкену, било с обе стране једнако