Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛ.ИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ 497

4. Посде рата Темистокло се бринуо само о томе, да Атину на ново подигне. Све је кидисало и велико и мало, да своју варош на ново озида и поправи. Темистокло је још саветовао Атињане да варош ограде тврдим зидом, и они су га нослушали. Али Шпартанцима није било нраво , што Атињани ограђују своју варош зидом. Они оправише посланике, да обуставе ограђивање вароши са зидом. Темистокло научи Атињане да силом задрже посланике неко време. Он сам отпутова у Шпарту и тамо је доказивао Шпартанцима како Атина мора бити зидом ограђена. Док је овако заваравао Шпартапце, у Атини је све живо радило, док су зид направили. Но Темистокло није могао сачувати за дуго љубав Атињана. Њих је било страх, да се он не докопа власти, и да не иочне самовласно управљати. 0 тога га народна скупштина осуди на прогонство. Темистокло оде на једно острво , где су га Грци ноштовали и уважавали. Али на скоро дођоше у Атину посланици из Лаконије и оптужише Темистокла, да се он тајно договара са персијским краљем да изда Грчку. Темистокло је морао бегати са тога осгрва. Еад се нигде није могао станити, он најпосле намисли да бега своме највећем непријатељу, персијском краљу. Он му написа једно писмо, у коме му је казао, како га Грци терају и мољаше га, да га прими. Персијски краљ знао је, како је Темистокло мудар и вешт војсковођа, па га једва дочека. Гостио га је што је боље могао, и дао му је три вароши да њима управља. Кад га је нереијски краљ понудио , да удари с војском на Атину , он то не хте учинити, већ се отрова. Доцније су његове кости иренете и сахрањене у Атини. Какав је био Темистокло. Пресудите да ди је све добро и иоштено, што је он радио ! Кажите опо шта је добро, а кажите оно што иије. VII Аристид 1. У време, кад је Темистокло био старешина у Атини, био је још један знаменит човек, који се звао Аристид. Како је лено, кад се носле толико стотина година прича за некога, да је био поштен и вредан, да му није било равна. 0 ноштењу и правичности Аристидовој ирича се ето још и данас, а

причаће се још дуго и дуго. Аристид никад није учинио ништа што није право или поштено било. Овојим непријатељима чинио је добро, као и пријатељима. Кад је судио, — судио је право; кад је говорио, — говорио је само истину. Он је радио као што наша нословица вели: „Не чини ником оно, што ниси рад, да ти ко учини" ; а еудио је онако, као што наша песма каже : „Ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога," 0 тога су га сви Атињани волели и поштовали, па су га бирали и за архонта. Њега су звали „праведни Аристид." Због тога што је Аристид био праведан, он је и страдао. Но Аристид није никад жалио, да страда за нравду, а тако и треба. Кад годје Темисгокло што рђаво урадио, или је хтео да уради, Аристид је то казивао народу. Народ је увек слушао Ариетида. Кад је један пут Темисгокло тражио, да тајно спали шпартанске лађе, Аристид је казао скупштини да би то било за Атину добро, али да није иоштено тако радити. Скупштина је послушала Аристида. Темистокло је био веома омрзнуо на Аристида због тога, што је народ њега у свему слушао. Још га је омрзнуо и с тога , пгго му је сметао да ради како он хоће. С тога он поче опадати Аристида код народа, и најпосле изради те га народна скунштина протера на десет година. То прогонство вршило се овако : сваки грађанин напише на једној плочици име онога кога треба протерати. Ако буде више оних, који напишу , да треба да се неко протера , онда онај мора ићи из своје земље. Кад су Аристида протеривали, дошао је био и он у скунштину. Један сељак, који га није познавао нриђе му и замоли га да му нанише на табличици, да се Аристид протера. Аристид узе табличицу, па га онда запита : „А шта ти је учинио Арисгид, те хоћеш, да га протерају V Сељак му одговори: „Није ми учинио ништа, ја га и не познајем, само ми се доеадило, што га све једнако зову праведни." Аристид му написа оно, што је желео. Кад је Аристид излазио из Атине, помоли се боговима, да Атињанима никад не буде нужде, да га опет затраже. Они га прогоне, а он им жели да им до века буде добро! 2. Аристид је, носле нрогонства, живео на једном острву. Кад је била битка код Саламиина, он 63