Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

је дошао и тукао се са Иерсијанцима. После битке, он се вратио у Атину. где су га радосно дочекали. Одмах идуће године изабрао га је народ, да предводи војску у битци код Платеје. То је била она персијска војска, коју је Есеркс оставио, да се на ново бори са Грцима. Аристид и шпартански војвода Павзаније, потукоше тако Персијанце, да је се једва избавио њихов војвода са нешто војске. После битке код Платеје сва острва удружише се са Атињанима. Атињани су давали лађе и војску, а осгрва новце за рат. Аристида су одредили да чува новце, које су савезници атински давали. Аристид се и ту показао поштен и праведан. Он је чувао' народне новце као год своје. Умр'о је тако сиромашан, да је народ морао да га сахрани о своме трошку. Његове кћери морала је држава такође издржавати и удати их о своме трошку. Аристидје бно војвода, Аристид је чувао народне новце, а умр'о као сиромашак. Дај боже доста таквих људи! Кажите ви шта имате о Арисгиду ! VIII Перикло 1. Пеумкло је син грчког војводе Ксантиае. У очевој кући добро се васпитао и изучио. У оно време Грци су веома волели људе, који су умели говорити лепе беседе. Перикло је био врло добар беседник. Еад је год народу на скупштинама говорио , увек га је народ послушао. Кога је бранио, он га је одбранио. Један пут је говорио беседу јунацима, који су изгинули у једној битци. Та се беседа тако свима допала, да су га грлили и љубили, кад је сишао са говорнице. Народ је Перикла све више и више волео, па га је изабрао за старешину у Атини. Кад је Перикло постао старетнина у Атини, он се трудио, да простом народу помогне што више може. Да би народу лакше могао пома,гати, он се старао, да уништи силу и власт богаташа. Тако на прилику он је од народа тражио, да се уништи највећи суд ареоиаг, у коме су судили само богаташи, и народ му је то одобрио. Кад је зажелео да се из Атине протера Милцијадов син Кимон , народ је то одмах учинио. Доцније он сазна, да народ жели, да се Кимон поврати у Атину, и он је први предлож,ио, да то буде. Перикло се увек трудио да дозна оно, што народ воле и што народ жели, па је

то и радио. Да би и радници, као занатлије и други, могли бити судије, Перикло је наредио да се судијама нлаћа надница. Дотле радници нису могли бити судије с тога, што није имао ко да им ради, већ су судије били само богаташи. Да би сиромашнији ред народа могао ићи у позориште, Перикло је наредио, да се из народне касе једна сума новаца издаје на позоришне представе. Онај новац, што су давале вароши и острва око Атине за рат противу Персијанаца, Перикло је пренео у Атину. Он је видео да више неће бити рата са Персијанцима. 0 тога је он тај заједнички новац употребио на украшење Атине. Атина је иостала најлепшта и најславнија варош ј целој Грчкој, али је Перикло учинио велику неправду оним варошима и острвима, што су давали новац за рат. 2. У оно време кад је Перикло лшрављао у Атини, трговина је нанредовала врло добро, а наука и занати никад пре тога нису у Грчкој бољи били. Баш кад и Перикло живео је у Атини сликорезац (онај који изрезује слике од камена или другог чега) Фидије, и био је велики пријатељ Периклу. Фидије је много помагао Периклу, да нанрави лепе грађевине. Највеће и нпјлепше грађевине, што их је Перикло нанравио у Атини, јесу ове: Партенон, храм богињи Атини или Палади. *) Тај храм био је направљен у градићу Акроиолу, а сазидан је био од најлепшег мрамора. На високим стубовима од самог мрамора направљон је био свод, кроз који се долазило у храм. Ти стубови и свод били су окићени разним сликама, које су биле изрезане од мрамора. Дивно је било погледати од храма како народ врви по Атини и како су се на мору начичкале лађе и чамци. Још је ту у граду била слика богиње Паладе. Ту слику изрезао је од слонове кости, а одело од чистог злата, славни сликорезац Фидије. Фидије је тражио, да и ту слику изреже од мрамора, с тога што је од слонове кости и од злата било скупо, али Атињани нису дали. Фидије је изрезао једну врло лепу слику богиње од бронзе. Т-а слика била је веома голема и била је

*) Атињани су веровали да има једна богиња, која чува њихову варош Атину.