Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ПСТОРИЈЕ

499

намештена на један велики стуб, па је се могла видети из велике даљине. Осем овога било је подигнуто још много других грађевина у вароши као : велика кућа за скупштину, неколико големих школа иза саме вароши и т. д. Поред тога било је направљено големо позориште, јер су Атињани веома волели игре у иозоришту. Њихови учени људи описивали су јунанке бојеве Грка са њинии непријатељима. Ти су се бојеви после представљали у позоришту. По неки учен човек писао је све оно, што је рђаво код Атињана, па је и то иредстављано у позоришту, да би се људи ио-' правили. Такве учене људе Атињани су веома поштовали. Они су се угледали на те поштене и учене људе, па су и своје синове учили да такви буду. Како су волели науку, тако су и имали дебрих и научених људи. Њихов је Оолон умео да пева лепе песме, да пише добре законе, да уреди своју државу и да предводи војску у рату. Тако исто и њихов Перикло умео је да говори лене беседе, да управља својом државом, и да предводи војеку. Таквих људи имали су они досга. — У школаиа у Атини учили су младићи осем науке и пливати, трчати, борити се са оружјем и т. д. У време Перикла еликарство је јако напредовало. Вило је сликара, који су тако сликали ствари, да су на слици изгледале као иетинске. Атињани еу се највише скупљали на пијацу. Тамо су куповали и проДавали; тамо су судије судиле, тамо су решавали хоће ли с неким направити мир или заночети рат и т. д. 3. Перикло је потрошио много новаца, правећи разне грађевине. Осем тога много је помагао вештацима и другим ученим људима. Један Атињанин оптужи га за то, што је потрошио и оне новце, које су острва и вароши око Атине давале за рат против Персијанаца. Но Атињани еу толико веровали Периклу, да му не хтедоше ништа, а онога, што га је тужио, протераше из Атине. Скупштина је у Атини решавала и одобравала све оно, што је Перикло хтео. Она је тако радила, што је у свему веровала Периклу. Али народ му је морао веровати, јер је видео да он не граби да се обогати и да све ради на

добро народа. И ако је он имао у својим рукама велике суме народних новаца, никада није ниједне паре за себе узео. Колико су Атињани веровали Периклу, види се из овог догађаја: Острво Бубеја побуни се противу Атине. Тек што је Перикло отишао с војском на Еубеју, а дође му вест, да се народ побунио и на острву Мегарп. Перикло се поврати с војском и нађе не само Жегарејце, већ и шпартански краљ беше ударио с војском и пљачкаше но Атини. Кад Перикло виде, да се са таком силом не може борити, он потплати ПЈиартанског краља, те се он са својом војском врати натраг. За тим на ново оде на Еубеју, иокори острво, а земљу подели међу Атинцима. Кад је Перикло полагао рачун народу од тога рата, он није могао казати за што је потрошио десет таланата. Атинци су знали, да је он те новце потропшо на добро народа, па му нису ни тражили рачуна. Перикло је са тих дееет таланата подмитио шпартанског краља. Пошто је Еубеја покорена, кажњени су и Мегарејци. Перикло их је истерао из свију атинских пристаништа и пијаца и такоје пропала њихова трговина. Тако је Перикло урадио и еа другим острвима и варошима, која су се противила Атињанима. Због тога се сва та острва и вароши побунише и потражигае помоћ од Шпарте. Тако се отпоче сграшан рат, који је трајао двадесет и седам година, и који је упропастио сву Грчку. Тај рат зове се иелоаонеска војна. Пелопонеска војна отпочета је овако : Острово Ееркира, (сада Ерф) завади се са богатом вароши Еоринтом, и заиска помоћ од Атинаца. Атинци им дадоше помоћ. Варош Коринт потражи помоћ од Шпартанаца. Они спремише посланике у Атину и захтеваху, да Атињани ослободе сва острва и вароши, које су покорили. Кад је Перикло чуо шта хоће Шпартанци, он је овако питао Атињане: „хоће ли Шпартанци над нама, или ћемо ми над њима владати?" Ови су у глас одговорили „рат, рат," и рат се отпоче (431—404. пр Христа). Шнартанска војска пређе у Атику и пљачкаше свуда где год стигне. Перикло заповеди да се народ склони у Атину, која је и онако била пуна народа. И ако су Атињани једва чекали да се боре, опет Перикло не хте изићи да се у пољу бори са војском