Просветни гласник

478

ЗАПИСНИК ГЛАВПОГ ЛРОСВЕТНОГ САБЕТА

треба иепитана, те нрема томе у овакој једној студији није било места преувеличавању и хвалисан.у; јер где дата говоре у науди, ту не може доћи од ока оцењивање. Помињући на стр. 58. Косголачки и Пољански мајдан каменог угља (м. лигнит) као и мајдан каменог угља код Ниша (м. лигнит Јелаганички) писац не помиње млого важније мајдане: Оењеки мрког угља, Мишљеновачки каменог угља и у потоње време иознати мајдан мрког угља у Грделичкој клисури. Прелазећи на поједине округе у Србији, иисац избегава махом варошице у Орбији, па чак и познатије, као за пример да наведемо Рашку. Исто тако није нашао за потребно, да у евоју студију унесе коју више о иеторијским важнијим местима, ако не баш из новијег доба а оно бар из етаријег. Еод појединих округа, наишао сам и на неке погрешке. Тако писац вели, да је Враћевшница у крагујевачком округу, а међу тим она је у рудничком. Јошаничка Вања не носи свој назив од села Јошанице, већ од речице Јошанице, а ова од силног јошја или јововине, које има у тој околини. „Пожаревачки округ, то је најмлогољуднији украљевини, а иосле ужичког и најпространији." Тако стоји у књизи. Међу тим, зна се, да је поеле ужичког округа најнространији тонлички округ, чија површина износи 3.820 квад. км., а ножаревачки тек 3638-5 квад. км. „У нишком округу: спомиње се нишко и лесковачко поље. Прво се шири више левом, а друго десном обалом моравском." Међу тим требао је писац да каже обратно. У ужичком округу, по мишљењу пишчевом, „као да ће бити на сву прилику поред каменог угља и еоли." Не знам, ио чему је могао писац то извести. „Књажевачки округ, као ниједан други, препун је природних дивота, које ее гледаоцу указују." Ја држим, да има у Србији и онако лепнх и лепших округа, но што је књажевачки. Да узмемо ради примера: крушевачки и ваљевски округ. Тако исто не стоји ни то, да је Врања по природном положају најлепше месго у Краљевини. Ја не знам, шта је писац нашао лепог у положају Врање. Крушевац и Краљево, колико ја знам, далеко су ленше вароши по природном ноложају од Врање. Говорећи о Зајечару, ниеац вели, да се сгановнигатво ове варогаи вигае бави земљорадњом,

но и трговином и занатима. Може бити, да је то некада било; али данас није, колико је мени познато. Ието тако не стоји ни то да Зајечар има само дворазредну реалчицу, већ нижу гимназију. У топличком округу, вели писац, у старо доба вадило се нарочито злато и сребро; али — наетавља даљеи олово па и гвожђе. Не знам где је то писац могао наћи, да у том округу има тако много злата. Мени бар то није познато. На стр. 125. ниеац говорећи о управној нодели у Македонији, дели ову на српску и бугарску Македонију, и у потоњој су, по његову мишљењу, окрузи: џумеки и костурски. То не стоји, као ни за Куманово, да је у Македонији, или да је Велес на левој обали Вардара, већ на обема обалама, одакле носле тога почиње велеска клисура. У место „Тетово" пиеац меће „Хтетово." 'Гако исто не стоји ни то, да у Сконљу нема данас ни једне грчке школе, већ да су све српске. У Скопљу еу данас бугарске школе, на које троши бугарски софијски комитет, или као што се зове геограФски комитет, да се што вигае оенажи бугарски уплив, и уведе бугарски језик и да се тамогањи свет за-добије за Вугаре. И они су у неколико евојом цропагандом цељ ностигли. Оеем тога, знам и за једну грчку гаколу у тој вароши. Јога бих имао да учиним неке омање примедбе писцу и на језик у књизи, и ако је дело у опгате написано доста лепим језиком. Тако на стр. 89. писац говори о Прокупљу овако: „на левој обали Топлице, усред дивне околине, засађене грозним виноградима„; или „у врањској Вањи има неколико купаоница" (стр. 87); „Ова се височина и на нагаим и страним картама зове „Голубињске или хајдучке планине" (стр. 10)". Изрази „виеочина," „горовина", „разити" и т. д. то су ачења хрватеких геограФа. На завргаетку, ваља ми споменути и то, да је у Фебруару месецу ове године изигала и једна рецензија о истој књизи у педагошком листу „Учитељ" који излази овде у Београду. Ненознати рецензенат, вели на једном месту, између осталог, о књизи и ово:' строго геограФском делу готово се нема шта замерити; али етногра®ски је део веома мршав. Врло је мало података о животу нашег народа у појединим облаетима. Међу тим за буђен.е и неговање патриотизма, гато је писцу главна цељ (бар тако пи-