Просветни гласник

ВЛПИСНИК ГЛАВНОГ

ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

479

сац вели у предговору), ова је друга половина важнија од прве. Даље вели редензенат, да ово дело није самостално, већ просто прештамнан заеебно један део пишчевог земљописа Јевропе. Једино што је у општем прегледу додан једин одељак о историји српској, и о упливу, што га је земљиште имало на историју сриског народа (стр. 37.); при говору о Србији ироширен је одломак, у коме се говори о разним огранцима државне управе (стр. 61.); и на послетку онде, где се говори о Срему додато је неколико речи о Фрушкој Гори (стр. 106.). Иначе је цело дело од речи до речи прештампано из „Земљописа Јевропе," а писац то нигде не сномиње. Према свему, што сам навео у своме реоерату, нека изволи оценити Савет: заслужује ли да се понуђено дело г. иро®. Карића откуни или не. 15. Анрила 1883. год. У Београду. ^Д раго ^ љуб ј Ј овановић профеоор." САСТЛНАК С1-ХХП1 3. Јуна 1883. у Београду Били су : председник Д. Нешић ; потпредседник : Ј. Нецић; редовии чланови : Ст. Д. Поновић, др. В. Бакић, М. Уечевић, др. Л. Стевановић ; ванредни чланови : Јов. Ђорђевић, протосии1)ел Никанор, Ђ. Козарац и Иетар Шшетић. Од нарочито позватих дошли су: др. Јов. Туроман, др. Л. Докић, С. Видаковић и М. Живковић. Привремени пословођ др. Н. Ј. Петровић. I Ирочнтан је и потиисан записник 171. ванредног састанка. II Ћ. Козарац јавља да је размотрио наставни програм за Биологију и сложио се с др. Докићем у овоме: Ако се, нели реФеренат, ири нредавању Бцологије, не буду развијале разне теорнје и начипн истраживања, којима се до извесних биолошких резултата дошло, него се буду износили само резултати ове науке, онда предложени наставни програм за оишту Биологију може се нримити такав какав је. Но општој Биологији , по мишљењу оба прегледача, било би место у VII раз., а не у VI разреду; што се њом као науком која обухвата оно што је

огштега и заједничкога у Ботаници и Зоологији, има цела Биологија завршити. Носле овога објашњења, Главпи Просветпи Савст усвојио је предложени наставни програм за општу Биологију, (види прилог под А.) *) с тпмдасег. минисгру просвете нредложи да се оипгга Биологнја премести у VII, а посебна у VI разред. III Привремени аословођ јавља да се г. Јов. ЖујовиК извипио да не може, због других послова, суделовати иа доиуњавању паставног нрограма за Геологију. Место г. Жујевића, Просветни је Савет изабрао Љуб. Клерића, који ће са Ст. Бајаловићем, ироФ. реалке. попунити програм за Геологију. IV На позив иредседпика, г. М. Живковић прочитао је наставни програм за Латински јсзик за V, VI и VII разред глмназије. По предлогу Ст. Д. Поповића решено је : Да пзостане примедба из програма , којом се одређује да буду сваки 14 дапа писмена вежбања из латннског језика , пошто ће се давање писмених задатака начелно регулисати, а то је питање већ пред Просветннм Саветом. Ииаче наставни је програм примљен без других измена. (Види прилог под Б.) **) V Јов. ТзорђевиК доказујући корисг од учења латинског језика ио саму науку и по морално и естетично васнитање у опште, а и с обзиром на то што је нотребно дати прилике младићима који хоће на страни уннверзитете да походе, да буду у латинском језику спремни колико се сиремају младићи и по другим гимназијама , нредлаже да се у Београду заведе једна нотпунце класичка гимназија, у којој би се нарочито изучавали класички језици. Главни Просветни Савет у толико је прихватио овај предлог што је одлучио : Да Јов. Ђорђевић нанише и поднесе Главном Просветном Савету потнунце мотивисан предлог о заиођењу нарочите класичке гимназије, како бн се могао спровести г. министру иросвете. С овим је састанак закључен. *) Штампаће се доцније. Ур. ") И ово ће се штампати доцније. Ур,