Просветни гласник

ДА ЛИ И ГЈ\ ДРУГИМ ПЛАИЕТАМА ИМА СВЕТА

ДА ЛИ И НА ДРУГИМ ПЛАНЕТАМА ИМА СВЕТА ЈЕДАН ДЕО ОДГОВОРА НА ТО ПИТАЊЕ

Светозара Недвљковића

Фурије и Вифон нашли су да постоји и унутрашња, цептралеа, топлота код планета, ади да њен утицај на термичко стање разхлађене коре није скоро никакав, кад се сравни са дејством топлоте што долачи од Сунца. Код наше земље дознало се да постоји унутрашња топлота тиме, што идући све дубље у унутрашњост земљину температура све више расте. То не би могло бити да та температура долази од Сунца; јер нрема наведеном закону требало би обратно да буде; што пдемо дубље у земљу да је хладније, пошто така даљина од извора — Сунца — бива све већа. А колико та унутарња топлота упливпше на термичко стање површипе земљине, дознаје се кад се измери колико топлоте пропушта кроз-а-се први слој пспод површине земљине. Тим мерењем и осталим посматрањима дознало се да је утицај централне топлоте земљине на њену површину скоро никакав. Истина је да је унутрашња земна топлота имала у прва времена- великог утицаја на површину земљину. Земља је у почетку имала толику темнературу на површини да се она ни сравнити не може са овом садањом температуром на површини. Но мало по мало она се хладила, и, услед тога хлађења, добијала је све мању запремину. А што се виша запремина земне кугле смањивала, то је кугла добијала све већу ротацнону брзину, т. ј. земља се за краће време могла окренути један пут око саме себе, — а то значи дан је постајао све мањи и мањи. Дакле смањивање унутарње температуре земљине стоји у вези са смањивањем дана. На основу тога астрономи су испитивалп и нашли, да се од Хипарка, т.ј. од пре 2000 година па на овамо температура земне кугле није промепила низа-ј^ј- степена, и за то време дан се смањио само за један стотинити део секунде. Према овоме земна се кугла није охладила приметно ни за један милион и двеста осамдесет хиљада година, т. ј. толико година пма како земља има ову температуру коју данас има. Из тога изводимо да сви нојави што бивају од тог времена на површинп земље, чему је узрок тонлота, произлазе само од оне то плоте која долази од Сунца. Та топлота дакле обдржава жива бића: биље и животиње на земљи. Ово што изведосмо и што је и науком и искуством доказано, примењује се и на све остале планете.

(СЕГШЕТАК) Кад погледамо какав је правац ротације код које планете, видећемо, да све нланете имају исти правац ротације, све се окрећу на једну исту сграну, т. ј.од запада ка истоку. Према томе морамо извести да су оне све истог порекла, да су све постале од једне исте прпмитивне масе. Још кад додамо, да се све нланете окрећу око Сунца као око центра, онда морамо закључити, да су све ове планете са Сунцем заједно сачињавале једну заједничку огромну масу, која се окретала око своје осе са запада на исток. Од те огромне млсе одвајао се један по један комад тангенцијалним правцем и задржавао је своју ротацију око своје осе у истом правцу, а оспм тога окретао се, услед привлачења заостале масе, око центра те масе. На тај начпн ти комади од нрвобитне масе образовали су нланете. И окретање планета око своје осе у смислу од запада ка истоку и окретање њино око центра сунчевог потнуно се слажу са овим тум ^чењем. Због истог порекла планега са нашом Земљом и оне морају да прођу кроз Фазе развића, кроз које је и наша Земља прошла, на име, и њина унутарња, централна топлота спашће (а код некихЈе снала) до оног ступња, кад неће нмати осетног утицаја на. термичко стање на површини, т. ј. када ће све оно што произлази од топлоте, произлазити само од оне топлоте, која од Сунца долази, као што је то на нашој Земљи. Ето казасмо мало-час, како унутарња земљина топлота нема никаког утнцаја на органска бића на површини земљиној, но да је супчева топлота услов постанку и живо гу живпх организама. Па то исто мора важити, према оном што горе помепусмо, и за остале планете. Жива бића, која се буду јавила на њима, јавиће се услед супчеве топлоте. Све планете морају доспети до тогстањадо њина унутарња топлота неће имати скоро никаквог утицаја на темнературу површине њпне. Неке су планете достигле то стање, а неке ће га тек да достигну. И кад која планета доспе до тог стања, онда је за испитивање жпвих бића на њој једино меродавна она топлота што јој од Сунца долази. У томе стању ми исиитујемо планете да ли су способне да са оном топлотом, што је само од Сунца иримају, створе услове за постанак и живот организама на себи. Мп смо видели колико која планета прима топлоте од Сунца, па нам је пало у очи

I