Просветни гласник

539

собе, али његово кајање беше кратко а његово беснило оста и даље, јер је тражио да га као бога поштују. 6. Александар никако и не помишљаше на иовратак. Он је хтео да иде даље на исток и да освоји богату земљу Индију. Индија је тада, као и сад, била врло богата, плодна и насељена земља. Индијанци, као и Египћани, беху подељени у редове (касте) међу којима су свештеници, названи Брамини, били најотменији ред, па и најученији. Они су имали више краљева и кнезова. Многи од њих изиђоше са даровима Александру у сретање, кадје он прешао реку Индус. Али кад пође мало даље, он наиђе на отпор. Ераљ Порус стајао је са својом војском на другој обали речице једне^ да не да Александровој војсци да пређе. Једне етрашне ноћи, кад је грмело, севале муње и киша падала, прегази Александар са војском речицу и растера Порусову војску. Ераљ Пор борио се као лав, и последњије остао на бојном пољу. Најпосле су га ране савладале и он се предао Александру. Александар му изађе на сусрет, и чуђаше се његовој величини, његовој лепоти и његовом благородном понашању. За тим га запита: „Еако ћеш да се поступа с тобом?" „Еао са краљен", одговори Пор. Александру се то допаде и поврати му цело његово краљевство и даде му још неке земље. Александар хтеде још даље ићи, али његови Македонци узнемирише се и почеше викати. Они беху преко мере уморни и не могаху више ратовати, већ су хтели да се врате у своје отачаство. Алекеандар је пробао да своје војнике на ново одушеви, али узалуд! Међу војницима се чуло мрмљање, а неки су и плакали. Тада краљ срдито говораше: „Јаћу да идем даље, и за цело ће се још доста вас наћи, који ће ме пратити; ко неће, тај нека се врати, и нека код куће каже, како је свога краља оставио". По том се затвори у свој шатор и за три дана нико му није смео на, очи изаћи. Али кад је видео, да војска опет хоће да се врати, тада изађе и он и објави, да ће се и он са њима вратити. Тада се по целој војсци разлегаше вика од радосги. Ови навалише своме краљу, да му благодаре. Војска се веселила и приносила жртве боговима. На месту одакле се војска повратила, подигли су дванаест споменика.

Велики део своје војске послао је Александар на лађама преко индиског океана у персијски залив. Он је наредио да се морски пут у Индију добро испита. Међу тим он сам врати се са осталом војском сувим путем у велику варош Вавилон (у Вавилонији) где је наредио да дође и војека која је на лађама отишла. У Вавилону је намеетио Александар столицу свога великога царства. Он је био намислио, да све народе споји у једну велику царевину, и да св^^да распространи науке и вештине, које су тада у Грчкој биле. Али Алексаидру не беше суђено, да изврши што је наумио. Прекомерно напрезање у рату пореметило је његово здравље. Поред тога, он је у Вавилону живео веома неуредно. Често је пио и веселио се. При том је већ био заборавио на своју велику намеру и тражио је да га поданици обожавају. Живећи тако неуредно, он се разболе. Његове војводе биле су непрестано поред њега. На самрти подиже се он и рече: „ја видим, да ће се носле моје смрти отпочети крвава борба". Александар није имао деце, па за то га запиташе, коме оставља свој престо 1 Он одговори: „Најдостојнијен" и на скоро унре. Владао је свега 12 година и 8 иесеци. Поука. Александар је био доста учен човек и волео је науку, јер му је учитељ био учени Грк Аристотело. С тога је он, кад је пошао са нојском, повео са собом врло много учених људн. Тнм ученим људима дао је Адександар много слугу и много новаца и наредио им да описују животиње, биљке, земље, и др. Један Александров војвода и друг испитивао је море. Други онет његов друг шиљао је биљке из Азије да с- саде по Грчкој и Македонији, а биљке из Европе расађивао по Азији Други његови учени људи, нутовали су по разним морима и пределима и описади су их. Тако је Александар много учинао, да се наука увећа и рашири. Ала он је чинио и велике погрешке. Тако на прилику голема му је ногрешка, што је уништио слободне грчке државице; даље, што је ратујући порушио многе знатне варо.ии; што је много пљачкао земље и т. д , што је подигао Александрију, чпме је са свим упропастио Атину, јер је сва трговина прешла у Александрију. Штајош налазите доброг, а шта рђавог у животу и раду Александровом? ( НАСТАВ11Ћ.Е СЕ)