Просветни гласник

ДА ЛИ II НА ДРУГНМ ПЛАНЕТАМЛ ПМ СВЕТА 545

4'90 м., прешло би на Сунду у првоЈ секунди свога слободнога падања 143'91 м. а само 2-16 м. на Марсу. Једно исто фпзичко тело нешто је мало теже на Меркуру но на нашој Земљи , на Венусу је нешто мало лакше; на Јупитеру је 3 пута те;ке но на нашој Земљи, а на Сатурну, Урану п Нептуну то би тело тешко било скоро толико исто колико и на Земљи : разлика би мала била. Да бисмо појмили за што је тако мала разлика у привлачној снаги и код планета, које се својом масом и величином јако разликују између себе, треба да знамо , да тежана тела на некој планети зависи од масе (т. ј. тежине) и величине те планете: што је маса воћа (т. ј. што је иланета тежа) и тежнна тела је већа, а што је величина те нланете већа , то је тежина тела на њој мања, и то величина планете стоји у обрнутој размери са квадратом одстојања површнне те планете од њезиног центра. Да би нам то јасније било да узмемо један пример са Јупптером. Запремина је Јупитерова 1411 пута већа но запремина наше Земље, и кад би густине матеркја из којих се састоји маса Јупитерова биле аналоге са густипама маса из којих се наша Земља састоји, онда би укупна маса Јупитерова била 1414 нута тежа од укупне масе земљине. Кад би замислили једно тело на Јупнтеру на удаљењу од његовог центра за дужину полупречника Земљиног, т. ј. кад би замислили да се неко тело на Јунитеру налази на оном удаљењу од центра његовог, које је равно удаљењу тела на иовршини Земљиној од њезинога центра, онда би то тело на томе удаљењу на Јупитеру било теже 1414 иута, но на површини земљиној. Алије полупречник Јупитеров 11 пута већн но иолупречник зеиљин, дакле и тела на површини Јупитеровој 11 пута су даља од његовог центра но што су тела на површнни земљиној од њеног центра; за то ће и тежина оног тела бити II 2 пута мања на површнни Јунитеровој но што је била кад смо га замислили да је на удаљењу од центра Јупитеровог за дужину полупречника земљнног. Дакле сад је тежипа тога тела на површини Јупнтера, сравњена према тежини тог истог тела на по1414 . вршини земљиноЈ као Јединици, ^ Ово смо нашли са иретпоставком да је материјал из кога се Јупитер састоји исте густине као и материјал из кога се наша Земља састоји, то зпачи са нретпоставком да је укупна маса Јупитерова 1414 пута већа од укупне масе Земљине, или, што је једно нсто, да је -Јупитер 1414 цута тежи од Земље. Али по кре тању сателита Јупитерових дознало се да је Јупитер од Земље тежп само 33с1 пута а не 1414 нута, као што смо ми узели, а то је преко 4 пута мање. Да-

кле оиу нађену вредност за тежину тела на Јупитеру 1414 * треба поделити са 4 нлп тачниЈе са ■ ; наћемо онда пмати да је тежина тела на Јупитеру, ако је означена са Сг'ј, сравњена прпма тежини истог тела на површини Земљпној као јединици , (}>; _ : 1414. = _33^_ 2.8 приближно Ј II 2 338 121 или у округлој ЦИФрИ Сј - 3. Дакле тежина неког тела на Јупитеру није ни пуно 3 пута I ећа но тежина тога истог тела на иовргаинн земљиној. 'Гако средња тежина човечија на Земљи износи отпрплике 130 Фуната. Човек који би толико тежак био на Земљи, наЈупитеру би 1ежак био 2-79, или приближно 3 нута више, т ј. тежина би му на Јупптеру износила тек 63 Фунте. Из овога видимо да, и ако је Јупитер преко 1400 пута већи од наше Земље, опет становници његови нису много тежи од становника земљиних. На самој нашој Земљиуједној серији зблошкој постоји између животиња далеко већа разлика у њиној тежини, но између становника Јупитерових и земљипих. Тако н. пр. у серијп сисара, који имају велику сличност међу собом, колика разлика у тежини појединих сисара постоји? Колико је тежи слон н. пр. од човека, да п не помињемо друге, ситније, сисаре, који по тежини ишчезавају нред тежином слона. Ово помињемда се не би мислило да су на Јупитеру, према његовој величини, и становннпи његови далеко већи и гежи од становника земљиних. При завршетку да поменемо још нешто о густини планетЕ, о тежини тела на површинн њиној и о односу који постоји између тежине организованих бића и њине телесне снаге на разним планетама. Свима организованим бнћима потребна је извесна количпна телесне снаге. За биље је телесна снага нужна да бн могло да издржи своју сопствену тежину и да би се могло одуиирати снољним упливима којп на њега дејствуЈу. Животињама је нужна телесна снага да би могле да издрже тежину свога тела, да би могле да издрже трчање кад им је нужно, да би издурале у раду и да би се могле да одбране од непријатеља и других неповољних утицаЈа који прете њиноме опстанку. Па како разне жнвотиње имају разну величину, како су различне по тежини, по начину живота, и како се не крећу све једнако, но неке више а неке мање, то је, према томе, и телесна снага разних животиња различита. Животиње које су највеће, које су најтеже, чији је начин живота најразноврснији и које се крећу највише, морају имати и највећу телесну снагу; а животиње које су најмање, најлакше, чији 69