Просветни гласник

546

ПРОСВЕТНЕ НОВИНЕ У ФРАНЦУСКОЈ

је начин живота најпростијп и које се најмање крећЈ, имају и најмању телесну снагу. Пошто је телесна снага животиља у свези са њином тежином, а ова оиет у интимној зависности од густине планете на којој су те животиње, то, према гусгини сваке планете, морају бити конституисане и тежина и тедесна снага животиња на њој. А како су, пак, пданете но густини различне, то је и тежа (привдачна снага) на разним планетама различна, и због тога, према тој тежи разној, и организми на разним планетама различни су. И, наравно, на планети којесе тежа много разликује од теже земљине, морају и организми да су много друкчији од организама на нашој планети. Организмн на свакој планети конституисани су потпуно са1иасно природом планете на којој они боравс. Да наведемо неколико примера зарад упоређења тежине тела на различним планетама. Тако један килограм неке материје на нашој Земљи, кад би се пренео на мале I планете, изнео би тек неколико грама, а кад би се однео на Сунце, изнео би до 80 килограма. Један обичан човек на нашој Земљи од 70 килограма био би далеко лакши на малим планетама; а кад бисмо га однелп на Сунце, на њему би тежак био до 2000 килограма. На Паласу, кад би човек иао са четвртог ката, повредио би се толико колико кад би пао са

кола на нашој Земљн. А кад би човек са најмање висине на Сунцу пао (ако би се и једног тренутка могао да одржи на ногама на њему због његове огромне прпвличне снаге) разбио би се сав у комадиће као кад би се у авану утуцао. Закључак. Кад прегледамо сне ово напред изложено, увиђамо да се наша Земља ни у чему не одликује од осталих планета у сунчаном систему. У битним условима за живот: светлости и тонлоти, као и у другим нужним условима за. егзистенцију органских бића, такође наша Земља није нривилегисана. Нн у чему наша Земља не сгоји ни на првом ни на последњем месту, нити пак у средини. И сам овај кратак преглед довољан је да нам покаже да наша Земља није једпна планета на којој има становника, јер не вчдесмо да на њој има ишта, чега не би било на осталим планетама. Да бисмо могли да на иостављено питање: „има ли и на другим иланетама света ", дшо што потпунији одговор , тражићемо почетак сунчаног снстема. Затим ћемо пропратити Фазе кроз које је сунчани систем прошао, у колико то буде могућно; прибраћемо сва Факта, и, на основу тих Факата, извешћемо закључак и одговорићемо, што буде могућно тачније и нотпуније, на поотављено питање.

ПР0СВЕТНЕ Н0ВИНЕ У ФРАНЦУСК0Ј

Има већ година дана како је у Француској пзишао закон о уређењу средњих женских школа, онако као што су уређенн мушки лпцеји (гимназије) о трошку државном и о трошку дотичнога денартмана. Закон је затекао само три жевске гимназије што су три вароши биле подигле о свом трошку. Министар просвете разаслао је одмах расннс свима управитељима школских округа и нагласио им: како намерава брзо и најживље постарати се, да се изврши тај нови закоп Мнннстарство жели, да ио могућности отвори у сваком департману но једну женску гимназиЈу. а у већим департманима и по више. На тај начин Француска ће имати око стотнну женских гимназија Држава ће подмиривати половину трошка, а другу половину подмирнваће департмани нли општине. Ради олакшице могу бити поред женскпх гимназија и пансиоин, само за оне ученице в!то нису из истога места Добрим а сиромашним ученицама може се давати стинендија државна или од приватни.ч завештаја.

Управитељке женских гимназија поставља министар просвете, на предлог управитеља школског округа, који се о томе споразумева с местном управом. Свака управитељка треба да има диплому или барем сведоџбу о својој спреми затако место. Међу тим, Франц\ске женске школе стајале су до јако на нискоме ступњу, па су доста ретке женске које имају такве дипломе; јер су многе добијале сведоџбу и не положивши никакав иснит. Министар просвете, имајући на уму ову околност, доиустно је управитељима школских округа, да могу у први мах постављатн управитељке у женскнм гнмназијама, не обзирући се чак ни на то ако и немају никаке дииломе, само ако су уверени да су спремие колико толико за то место. Исту таку слободу донустно им је и за постављање учитељака у тим гимназијама. М^ђу тим ће доста велики број женскиња свршити учитељску школу, која је скоро отворена у Севру, па ће онда бити и више управитељака за женске гимназије, које ће моћи потврдити своју спрему и дипломама.