Просветни гласник

516

а А С Т А В А

П И С А Е> А

то јест, да се косе поноћне диније не повлаче у толиком броју, да би их било за сваку основну дрту за поједина писмена, већ само у извесном одстојању да се повлаче. Од употребе свију ових помоћних линија не треба. цре одустати, докле се деца са свим добро не навикну на праву висину, дужину и косину писмена, за тим тек да се једпа по Једна, али никако све на један пут линије изоставе, и то, прво две крајње да се изоставе које означавају докле се пружају дугачка писмена, за тим горња линија докле се пружају кратка писмена. па најпосле се изостави и доња линија, али и то тек онда, пошто деца већ довољно науче лепо да лишу. Други је начин да се научи лепо писати, кад се претходно слова оловком испишу, па после по њима да се пером и мастилом пише — превлачи. Пређе се то тако радило и оловком су наставници исписивали на хартији поједина слова или речи, а деца су по овим бледим писменима пером и мастилом писала; али се ово доцније показало да не ваља, јер но писменима оловком написаним, кад се мастилом пише, ово пролива и писмена постају прљава, те се не може јасно да разликује, које су везне црте а које основне. Данас, место ових оловком написаних писмена, употребљавају се у другим земљама бледом каквом бојом обојадисана слова и то црвеном, плавом или зеленом бојом. Прописи су им тако удешени да на листовима на којима ће се писати стоји у првом реду наштампано за углед оно шта се има писати, па после је то исто бледом бојом у осталим редовима штампано по којима ваља деца пером и мастилом да вуку — пишу, а неколико им је редова остављено са свим празних, како би се могла најпосле и сама да вежбају да то исто пишу, што су до сад по туђем рукопису учила само да вуку пером. Овај се начин учења писања, поред толиких данас у Француској, од најваљанијих учитеља ппсања по највише хвали и препоручује; за то и ми не треба ово да не чујемо, нити да не видимо, већ са нашим ђацима што их учимо писати, да то покушамо, а извесно је да ће нам од мање штете бити но какве год друге експериментације. Неће с горега бити да још мало свратимо пажњу на оно питање, да ла помоћпе линије треба да буду извучене на истој хартији на којој ће ђак да учи да нише, или их треба дебље повући на каквој другој и ову подметути испод оне на којој ће ученик да пише, да се провиде. Исто тако не би ли згодно било и оне црте и слова по којима ђак треба пером само да се учи да вуче, да буду такође дебело црним мастилом написани, па да се и оне подметну, и по провидним тако словима да се дете вежба ? Ми нисмо ни за једно ни за друго; то јест, не ваља ни номоћне

линије нити написана слова подметати, па да се после пише по хартији на којој се ова провиде, једна с тога што се ова два листа хартије никад једно на друго не могу чврсто да положе и утврде да се никако не померају, а друго, што је и најглавније, очи би се тим начином наирезале и квариле. Пре него што код овог ступња почнемо о самој настави да говоримо, нужно је да се још једном деци понови како је потребно кад се пише да правилно седе, како да се држи неро и тело, како Је нужно да се има што бољи писаћи прибор, јер ће они и лепше и боље научити да пишу, који буду имали све нужне приборе за писање. Ово до душе чини код деце од сиротнијих родитеља не малу сметњу, јер њихови родитељи мисле да Је довољно кад им деца могу на табли само да уче да пишу и да им за то не треба куповати хартију. У основаој школи још се и може према околносгима и са овим прибором да се вежба ђак, ако је само табла довољно велика^ чиста и добро шпартана, а камена писаљка да је довољно дугачка п лепо заоштрена. Али кад се учи лепо писање , неопходно је нужно , да се ђак најмање једанпут ила двапут недељно вежба пером и мастилом по хартији да пише, а т 1ко исто треба и сваки ученик да има сашивену књижицу у коју једанпут у месецу да напише по један пропис, како би се на крају године школске видео напредак у томе, а ове свеске да се чувају да не буду умрљапе и да их деца не изгубе. При предавању лепог писања има се поглавито посла са три врсте писања: крупним, средњим и ситним писањем. У почетку треба се вежбати у крупном писању, јер ту се најлакше опажају мане учињене у давању облика иојединим писменима, и што се тим начвном постизава лакоћа у писању и што рука постаЈе сигурнија и слободнвја. Добро је још, да се пре но што ће се поједина писмена почети писати, да се ова претходно покажу на каквој ваљаној нрегледалици а руком у ваздуху да се вуче, да ученици виде како ваља ова писмена писати, па то јошт тражити да се и речима уме исказати, па онда тек да се пише, како би се тпме облик писменима до најмањах сатница могао да погоди. Ред којам ће се поћи при учењу писања, треба да иде од најпростијих малих писмепа, иа све ка тежим, али главно је овде то, да деца учећи се брзо не прелазе саједних слова на друга, пего да то чине тек онда, пошто су се добро извежбала и пошто умеју са свим тачно да аишу писмена она, која су им била дата да их уче писати. Чим је дете неколико писмена научало писати, одмах нека склапа од њих речи, али свакад да се добро пази да у ове речи не утрпава и друга слова,