Просветни гласник

564

једини случај кад светлост нолази са светлих тачака, а пије се могла применити и на светле површине, јер се математична анализа не беше онда толико усавршила као што се усавршила у последњим деценијама. Сад се том студијом занимао Гсрман Струве, син 0, В. Струве-а, и то са знатним уснехом. Теорија , коју је он израдио, расправља ди<х>ракцију у астрономским дурбинима с општијега гледишта и потпуно одг. вара свима нојавима што су се опазили до сад при кретању Меркура и Венере. Та теорија доказује да има и неких других дифракцијоних појава, које астроноли нису до сад опазили за то, што су кретања дотичних нланета мало трајала. Овај рад Гермапа Струвеа важан је не само за практичне астрономе. — Употребившп у свом послу тако назване Веселевове Функције, он износи нова развијања тих Функција, интересаитна и у математичноме иогледу , и долази до разних оптичних теорема, које ће бити врло корисне у примењивању на многе задатке теоретичне оптике. Према томе ми с особитим задовољством ноздрављамо рад г. Гермапа Струве-а, као важан нов корак иутем Физично -математичних теорија, које су код нас.врло мало разрађиване после Ајлера и Бернулија. Академик Г. И. Вилд скренуо је поглавито свој рад на организацију научне стране поларних експел,цццја, које су све образоване државе светске слале ради нроучавања арктичне ирироде. Еао председник међуиародне комисије за таква предузећа, Вилд се, приликом тих експедиција, трудио да нарочито одреди тачна правила по којима би се иснитивао земаљски магнетизам. Да би испитивањем једног оделитог случаја скренуо палшу научара на нека још нерасправљена питања земаљскога магнетнзма, Вилд је издао опширан извештај о магнетској бури, која је била 80 јануара н 1 Фебруара 1881. године. Ослонивши се у свом рачунању на показивање магнетограФа у Павловску и још у једанаест других тачака на кугли земљиној, он је добио могућности да одреди бројни значај оних снага што производе магнетске пертурбацпје (поремећаје) и да изведе неколико важних закључака о тим пертурбацпјама. Ово испитивање побудило га је, да нреко нашега „Билетена" изнесе мотивисан предлог : да се подједнако регулишу варпјациони магнетни анарати у колико се тиче њихове осетљивости. Тајје предлог већ примљен свуда по магнетпим опсерваторијама. Метеоролошка мрежа, коју је организовала наша главна Физична опсерваторија, развија се ненрестано, добијајућц све потпунија п тачнија посматрања. Материјал што га дају метеоролошке станице добија све већи значај по науку и на тај начнн даје основ

големом броју научпих испитивања, која би разрађивањем тог материјала хтела да расгумаче ова или она важна питања климатолошка у Русији, а тако исто и законе атмосФерских појава. У овом погледу ваља да одамо иотпуно признање свима који раде код главне Физичпе опсерваторпје и с особитом усрдношћу живо суделују у научном обрађивању означених материјала. Помоћник директора опсерваторије М.А. Рикачов, избројавши дневна анемометрична посматрања Петрограда, претресао је питање: да ли се не опажају и у овим посматрањима дневне плиме н осеке атмосФерске, које ио Лапласовој теојшји постоје, али су емпирнчки доказане само у показивању барометра. Тачним бројањем критички контролисанпх материјала доиста је испало Рикачову за руком да докаже, да збиља посгоје те ваздушне нлиме и осеке. Други рад тог истог паучара тиче се података о зал^ђивању река, језера и других вода по нашој царевнни. Њега је побудио на тај рад богати материјал што се прикупио у главној физичној опсерваторији, а што се налази у извештајима, које су подносили носматрачи преко Царског геограФског дууштва, а неки су вађени и из Зборника министарства за саобраћај. Старији настојнпк опсерваторије, Амелунг, забављајући се око лимниграФа, удешеног код опсерваторије, доказао је: да у Петрограду, на утоку Неве, нлнме и осеке зависе од месечева утицаја, а уз то је изнашао да месец знатно утнче н на облик нлиминих таласа у Петрограду, те за време равнодневичних квадратура ваља рачунати да пернод плимб п осека траје 24 сахата, месго 12 сахати. Резултатн Амелунгови, кад се упореде с дојакошњим испитивањем Хагеновим и Сајатовим у Балтичкоме мору, могу се сматрати као нови резултатн којн крећу напред хндрограФСко проучавање тога мора. Извештаји, које су поднеле скоро поднгнуте метеоролошке станице поред Оба и Јеписеја, дали су могућностн Штелингу , да проучавањем средњега правца ветра у долинама тих река, попуни ону празнину што се до сад осећала у северним крајевима јевропске, а нарочито азијске Русије. ПГто се тиче промене правца, која се опазпла код ветра у разннм годишњнм временима, ту је Штелинг нашао огромне разлике између морских обала ч и предела удаљених од мора. Он је те разлике растумачио особинама у иритиску ваздуха, наводећи за потврду свога тумачења Бело море, где се слцчни појави ветра опажају у след таких истих особнна ваздушнога притиска. На иослетку Физичар главне Физичне онсерваторије, Аајет, иоднео нам је извештај о кишама у месецу јулу 1882 године. Оп је тај извештај поднео у