Просветни гласник

565

след оних питлња, што ге појавнше посде страшпог прекида московско-курске железипчке пруге, који је позиат иод именом „кукујевска катастроФа". Л.ајтнант Паромански, који је радио три године код пагае опсерваторије, проучавао је падање магле Н1 Балтичкоме мору у разпим годишњим времеиима. Најдужи пизови посматрања по пашим пристапиштима и обалама беху на руци Пароменском, да дође до својих резултата у томе нитању, које је важно не само за ме георологију него и за поморско бродарство. У чисто физичној области, питаље о иронашању електрине у појединих тела обогатило се темељитпм проучавањем нашег дописног члана Г. Е. Аенца , који је ироматрао галванско пропашање код алкохолних раствора. Академик А. Ш. Бутлеров ноднео нам .је своју хемпјску расправу о оксидисању изобутилена. Исто тако поднесен пам је и хемијски рад Риција о утидају цинкметила на хлорал. Даље читане су на нашим седницама геолошке и минералошке расправе, и то: расправа академика Г. П. Хелмерсена, о геолошким условима аралско-каспијске равнипе; расправа академика Н. ИКокшарова о кристалограФском мерењу вокслинита, лаксманита, оливина, пахнолита и жуте оловпе руде; расправа нашег дописног члана К. Г. Шмита о саставу воде у неким рекама и језерпма по источном крају јевр иске Русије и Сибира, и на послетку од академика Т. Б. ПЈмита опширна допуна његовог већ штампаног рада о силурским исконинама V Русији, а нарочито о интересантној Фауни ракастих животиња, што се налазе у горњој силурској Формацији острва Езела. Већ је у велико штампап рад Фаминцина о размени материје и промени енергије у биљака, о чему је већ споменуто у лањском нашсм нзвештају. Годнне 1882. проучавање руске сувремене Фауне обогатило се с два знаменита рада. Чувар нашега музеја, доктор зоологије М. М. Богданов занимао се приређивањем велике колекције птица; ов се подухватио да изда конспект свих врста тица, што се налазе у Русији, а намера муједатачно одреди прави састав наше орнитолошке Фауне н да утврди најправилније називе врста, те да очисти литературу од синонима. Овај његов рад отвориће пут, да се временом састави иотпуна орнитологпја Русије. Берлпнски проФесор Мартснс, један од најбољих познавалаца љигастих животиња, који севећзанимао руским молускама кад је приређивао за штампу туркестански путопис покојнога Федченка, поднео нам је у опширном мемоару опис целе Фауне тог рода у Средњој Азији, према колекцијама које су прикупилп наши одважни путници: Пржеваљски, Потанин, Регел

и ^руги, од источних обала Каспијскога мора па до гранпца Еитаја, измеђ Алтаја и Хималаја. На иослетку проучавање руске Фауне попуњено је пнтересантним белешкама Кеаеновим, из којих се види да на Еримском полострву пема веверице. а да се налази тамо српа и племенити јелен. Године 1882. навршило се по столећа од како постоји наш зоолошки музеј. То је дало повода академику А. А. Штрауху да састави доста опширан преглед оснивања, поступног разпијања и сувременог стања овога, узеиши с гледишта руске науке, јединог у свом роду завода у Русији. Нацртаиши већ у приступу биограФнју Ф. Ф. Бранта , оснивача музеја и првог директора његовог, с којим је теспо скопчана и историја овога завода, Штраух износи у прва три одељка све што се тиче распореда, новчанога стања п радничког особља у музеју. Четврти и најважнији одељак намењен је прегледу колекција. Описујући поступпо прибирање колекција куповањем, разменом, путовањем и експедицијама, штоје изашиљала академија, и на послетку ирилозима и поклонима , па признајућп да. се овакав цептрални завод, као што је наш музеј може усавршити и процветати само тако, ако му симиатишу разни редови грађанства, — Штраух је сматрао за своју дужност да с хвалом помене све приложнике, који су за ових педссет година обогатили музеј својим ирилозима, па је свом прегледу додао и потпун списак тих људи извађен из записника академијских. Пошто је опнсао три независна одељка му ^еја - зоолошки, ентомолошки п остеолошки, писац је прешао на врло важан део код свах музејских радова: на специјалну библиотеку Оргапизацију и потпуност библиотеке ваља уписати у заслугу самога Штрауха. У последњем одељку свога прегледа писац нзноси мншљење о садашњем значају музеја, о главним цељима његовим и о користн коју је доносио до сад и коју може доносити и од сад. Свршујући овде преглед радова у бнолошким наукама, иаља нам споменути и ове извештаје: Чувар зоолошког музеја А. Ф. Моравиц поднео нам је интересантан извештај како се десио један случај у Африци да су се две специје ситних птнца укрстиле. Лаборант наше Физиолошке лабораторнје В. Н. Велики поднеоје извештај о постајању везивнога ткања, а Н. Е. Веденски поднео је извештај о методици телеФонског посматрања над галванским акцијама мишице за време слободног тетануса. А сад да приступпмо радовима историјско -Филолошког одсека, и то пре свега исгорији руској. Има већ по године како је академија отпочела штампати записке, које јој остави у аманетњезин почасни члан литвански митрополит Јосиф. Свуд се не-