Просветни гласник

566

стрнљнво очекује кад ће изићи на свет тн веома важни исгоријски документи, који се понајвише тичу једног .веллког догађаја за време славног даровања цара Николе I, а то је уједињење уппјата с православном дрквом 1839.године. Ценећи впсоко поверење, којеје митрополит Јосиф указао академијн тим аманетом, она је уложила све своје старање, да би издање тих докумената било у сваком погледу достојно њихове важности. Они ће изнети три велике свеске, које су већ до пола штампане Упоредо с овим штампала се још једна збирка докумената која пас преваша у еноху великог реФорматора Русије и оснивача ове академије. И ако је до сад пздана маса докумената , који се тичу историје Иетра Великога, ипак је и то једва доста да се потпуно разумеју најважније стране нашег народног живота нз тога времена. Ми знамо да су документа, прикупљена у петровском сенату. била најважнија за све гране државие управе; али су међу тим остала већином непозната и неприступачна онима који су се занимали руском историјом. Предузевши издавање изве . таја и пресуда државиога сената за време Петра Великога. академија је хтела тиме да ода ноштовање и нризнање према великоме цару, њеном оснивачу, и у исти мах да даде сталне основе за најбоље проучавање унутарњег живота наше отаџбнне у нрвој ноловини прошлога века. Ове године издата је другз свеска и отиочела се штампати трећа. Остаје још да се наа.тампа 26 свезака. Тако велики и важан рад могла је академија предузетн само уз усрдну припомоћ коју јој је у овој прилици указивао настојник московског аркива министарства правде сенатор Еалачов , који је надгледао преписнвање акта, што се чувају у том аркиву, као и само штампање. Председник академије имао је срећу да поднесе највишем виђењу Господара Цара обе до сад издане свеске тих акта, и Његово Величанство, примившл поднесене књиге, изволело је најмилостивије заповедити да се сенатору Калачеву изјави царска захвалност за поменути његов труд. До који дан шићп ће већ наштампан опширан зборник врло интересантних докумената, која је наш дописни члан Н. Ф. Дубровин прикупио о рату од 1812. године, иод насловом: „Отечественнал вопна вт, писвмахЂ современниковЂ." Догађаји те значајне епохе проучени су у литератури поглавпто с војне стране; алп нашу пажњу скреће и друга страна — иолет народнога духа и утицај догађаја на мисли и осећања ондашњега света. Желећи да припомогне и проучавању те друге стране, Дубровнн је изнео у свом зборнику више од 450 неизданих писама и бележака, у којима видимо главне Факторе те епохе, с њиховим

намерама и бригама, под свежим уиечатком догађаја — кад је сав народ руски само о томе мислио како ће да спасе отаџбину и кадје од једне добивене или изгубљене битке зависила судбина деле карте јевропске. РСњигу Дубровинову очекује најбољи дочек по свима круговима наше читалачке публике. Његов рад, као прилог за нзучавање епохе 1812—1815 године, у толико је кориснији штоЈе иридодат ту и библиограФски сиисак од 1600 књига и чланака о томе рату, што није ушло у позпати каталог Љ-шрандов. Члан ове академије А. А. Куник занимао се у овој години поглавито питањима старе руске нумизматике. Он је већ читао две расправе У једној доказује, како је тако названи златни талир руског кнеза Холмског пореклом молдавски. У другој расправља питање из руско-византијске нумизматике о имитованим монетама Владимира Светога. Академик В. П. Безобразов, иоходивши по налогу министарства Фипансије московску изложбу. ради ироучавања садашње руске индустрије, поднео нам је у кратком нацрту резултате свога посматрања. За сад сп] ема опис изложбе, који ће ући у састав општег извештаја и бити основан како на личиом разгледању В. П. Безобразова тако ц на радовима експертних комисија и на извештајпма које су поднели експоненти. Почем се у свима државама, које се баве класичном филологијом , живо изучава Софокл и по кабинетима самих научара а и по школама, то се академик Иаук нашао побуђен, да спремн за ново издање три трагедије СоФоклове: Ајакса, Филоктета и Електру. Почем су рукописи Софоклоин , што су до нас дошли, искварени, — то је нашем колеги дата тнм прплика, да помакне у напред још несвршену критику текста тих творевина грчкога трагичара. Од римског имиератора Марка Аврелија Антонина дошло нам је до руку 12 књига размишљања , на грчком језику. Њихов писац, нристалица стоичке филосоФије, наглашује у њима такву узвншеност мисли, која га уноређује с најплеменитијим људма, каквих је икад било на свету. Овај спис, који је у стара времена био најомиљенија лектира а. у нрошлим вековима много се прештамиавао, остао је од почетка данашњега века у незаслуженом забораву, и до сад нема још издања, које би иоказало како ваља читати главне рукописе, што су важни за пречишћавање текста. Академик Наук, ког је примамила колико светла личност нишчева толико и одломци из грчких несника, који се налазе у његовим књигама и који су у неколико само ту и сачувани, већ је одавно проучавао Марка Антоннна. Главне резултате, што је добио својим изучавањем, штамцао је у наше.м „Билетецу", *) надајући *) Бе Магс1 Апк>пт1 соттепћашз. Ви11е1;т (1е Г/Аса !. XXVIII, 196 -219.