Просветни гласник

ЦАРСКА АКАДЕМНЈА

НАУКА У ПЕТРОГРАДУ

567

се, да ће тиш учинити услугу ономе, ко се прихватп да критички изда текст тог знаменитог писда. Поред тога рада оп се занимао и око по.шатога списа Јамблихова ,0 животу питагорском" (Бе уНа РуШа§огеа). Пре три године (1879) он је имаоприлике, да упореди важан за познавање тог писца фиорентинскп рукопис, па је нашао да се текст у досадашњим издањима мора на неким местима попуннти а на врдо многим местима поправнти. Сад је Наук почео штампати прокритнковано издање Јамблиха п свршиће га у овој години што сад настаје. Археолошки радови академика Л. Е. Стефана ушли су у извештај царске археодошке комисије за 1880. годину, штампан ове године. Има већ двадесет година како СтеФани живо суделује у радовпма те комисије. Најважнији је део у поменутом извештају: тачни описп и објашњење многих предмета од пакита, а нарочиго драгоцених златннх ствари што су нађенз 1879. годнне у трима гробницама на Тамапском полострву. Те гробпице откоиане су на једном истом кургану (тумулусу); оне су очевидно изједног истог времена , из средине или друге ноловине III века пре Христа. Није их до данас нико дирнуо, а бпле су за чланове једне породице. Веома је важно што се старина тих гробница непобитно доказује како једним нађеним у њима златннм новцем БосФорског цара Перизада II, који се зацарио 284. године пре Хрнста, тако и једннм златним повцем тракијскога краља Л.изимаха, што је кован у Византијп после смртн краљеве која пада у 281. годину пре Христа. Дакле тим се тачно и непобитно доказује кад су прављенн и остали предмети што су нађепи у тим гробницама. Овде ваља напоменути да већи део нроизвода античке вештине, што се налазе по јужној Русијн, има над сличним предметима по осталим музејнма то првенство, што се доба њихове израде одређује с великом керонатношћу. У вештачким производима, што су нађени у поменутим гробницама, СтеФапн је обрнуо иарочиту своју пажњу на многе Ираклијеве чнорове, изрезане од злата, сребра, бронзе и драгоценог камења. 'Гај су мотнв веома волели стари вештаци, не толико због лепоте његовнх линнја колико за то што му се приписивала иарочита проФилактична снага. СтеФанн је овом приликом изложио све што год досадашњи споменпци вештине, к"ји су до нас дошли, могу растумачити тај мотив, а спомепуо је шта говоре о томе и старн ннсци. Он између осталога износи веома вероватно мишљење, да је такав исти бно н онај чувени Гордчјев чвор, који је нресекао Александар Македонац. Исто тако нма велнке археолошке важности н један златан прстен, што се нашао у тим гробницама. У њему је камен из Сардоникса , на ком је изрезан

мали ерот како хвата леатира. По мишљењу СтеФановом, то ће бити најстарија слика лептира, за коју знамо, у грчкој вештини ; до тог доба пигде се не налази, а већ у нознија времена игра важну улогу. Осим тога тај камен значајан је још и за то , што грчко камење до III века пре Христа није изрезивано рељеФно, него само дубљено. И тако ова се старина може сматрати као пајстарија од свнх старина што су дошле до нас. Гробнице Тавријскога полострва, које су још старије, нису нам дале тако много камења. По испитивању СтеФановом заслужује парочите пажње још један златан прстен, нађеп у истој гробницп; јер је, као што се види из патписа, знак синовље захвалности. На њему је изрезана слика сандалп, који је, као што се зна, играо важну улогу у женским рукама при васпитању деце. На послетку ваља напомепути, да је тим златним стварима, што су се нашле у поменутнм гробннцама, први пут доказано : да су грчки јувелири већ у III веку пре Хрнста знали за сМзоппе израду, која се дотле внђа у производима мисирске вештине, а која се после јако прнмењивала у Визаптпји. У реду средстава, којима располаже академнја потпомажући науке у нашој отаџбини, долазе на вндно место награде њезине, које служе или као непосредно потпомагање рада, или као живо ностнцање утакмнчења или као морална помоћ скромним трудбеннцима, који још нису поуздани у своју снагу те у одобравању вншег научног завода налазе јаког охрабрења. За то академија свакад радо прнхвата свако ново умножавање тих награда, као проширење своје делатне СФере у корист Русије. С највишнм одобрењем Господара Цара одређене су у академији две премнје: једна од стране почасног старатеља, хоФмајстора кнеза Николаја БорисовиКа Јусуаова од 6000 рубаља , а друга од стране тамбовскога алемства од 5000 рубаља; обе су одређене за исторнју цароваља Александра II. Ценећи високо почаст, коју јој оснивачи поменутих премија указаше тиме, што њој поверише да буде извршитељка њихове патриотске намере, академија ће се сматрати сретна, ако јој буде суђено да у своје време награди премијама кпеза Јусунова и тамбовскога племства такве радове, који ће остати као споменнцн , достојни славног царовања покојнога госнодара. Исто тако академнји је поверено да раздаје и награде гроФа Д. А. Толстога. Те награде , у облику почасних златпих медаља и новчаних нремија, раздаваће се за најбоље радове из свих иаука, којима се бави академија, и биће за вечита времепа пред домаћом нросветом спомен заслуга онога човека , чије име носе.