Просветни гласник

НАУКА У ИЕТРОГРАДУ

После смрти редовиог академика, московског митрополита Макарија , почиње важити његив завештај, начињеијош 18(37. године, ио коме ће академија добијати од јако два лут на годину по 6000 рубаља, као интерес од завештаног јој капитала, тећетоупотребити на премије под именом митронолитовим за деда из сних граиа светских наука. Овим премијама д> бија академија опако исто снажно средство за постицање научних радова, као што беху Демидовљеве прелије, које су корисно утицале не само у границама једне ма какве сиецијалности, иего и на пространом пољу свих научних грана. Ове године био је расписан двадесет шести стечај за награду гроФа Уварова. Између девет историјских дела , што се пријавише , академија је имала задовољство да одликује једно великом иремијом, два мањнм премијама, а једно почасиом похвалом. Оиширан изнештај о том досуђивању био је поднесен у своје време и сад се штампа у нашим „Записницима." Имајући ове године на расположењу почасну златну медаљу Берову , која бејаше намењена као најиећа награда за радове из јесгаственице, академија јс нашла за правично да је даде проФесору Венцеславу ЛеоиолдотИу Груберу , и тим јавпо нскаже високо поштовање, које гајп према мпогогодишњем и нлодном раду, који га је уврстио у ред првих анатома нашега времепа. Новчану иремпју Берову добио је Михаило СтеиановиИ Ђоронин за своју расправу о неким паразитпим биљкама, која је важна ке само у научном него и у практпчном погледу. Задатак академије у одређивању Љмоносовљеве награде у овој годиаи био је и лак и прпјатан. Међ проналасцима и испитивањима на пољу Физике, хемије и мигерало!ије, академија ппје морала дуго тражити дело најдо< тојиије гаграде. Доста је било спименути капетан-лајтнанта Де-Колонга и његов рад око девпјације комиаса, иа да му се слошком одлуком академијском призна непобитно нраво па одликовање, које је исказано и досудом Ломоносовљеве нремије. Може се чак толико рећи, да су радови Де-Колоигови тако важпи да претежу и сам значај премије. Што се тпче других радова , који су били нред комисијом на прегледу, као што је и рад Н. А. Матушкина о постајању сложеннх етера. академија има право да распише стечај на Л.омоносовљеву награду и за 1884. годину, а међу тим ће се иоменуто дело изнона прегледати. Као што је снима иознато, комиас је најнростије ау многим случајима и једино средство којимселађа управља у своме и\товању. Међу тим иоказивање компаса зависи не само од пранца магнетске снаге земљине на извесном месту земаљске кугле, него зависи

н од разних магнетских снага, што се палазе у гвожђарији саме лађе. Нарочито од како су се трговачке лађе иочеле окивати гвожђем, а војпички бродови тешким оклонила и наоружавати тешком артиљеријом, — утицај гвожђа са саме лађе на компасну иглу дотераоје до необичннх размера. И тако проучавање свпх сила што утичу на магнетску иглу , која стоји хоризонталпо иа лађи , не само да је интересантан математичнп задатак, него има и големе важности за успехе поморског бродарства. Чувени Поасон изнео је 1824. године ирве основе математпчне теорије, што се тичу утнцаја. гвожђа на компас. После петнаест годнна астроном Ејри први је предложио, да треба близу компаса утврдити магнете и меко гвожђе, да би се уништила девијација. Но и иосле се опет опажала девијација чпм се лађа премести или се нромене магнетске силе на њој. То је побудило енглески адмиралитет, који се беше већ одрекао компенсације, да се ограничн само па развијање теорије о девијацији компаса. Пре двадесет г-!дина Арчибалд Смит развио је теорију Поасонову и применио је на згодне практичне Формуле. У таком је стању била та грана науке кад је прпхваћеиа и код нас \ређењем компасне оисерваторпје у Кронштату. Од тада се Де-Колонг бавио једнако тим иредметом. Он је скрепуо своју пажњу на тегобе, које се паилазе прп дојакошњем посматрању и рачунању, и издао је читав низ чланака, којима је хтео да одреди простије начине за израчупавање девијације. Године 1865. у нзвесној својој расправи, изнео је графички начин, којпм се може добити величина силе, што утиче на компасну нглу, и како се може она отклонити од магнетског меридијана за сваки правац лађе. Одмах друге године за тим Де-Колонг је показао пут, како се може, проматрањем девијацше и силе у ма која три правца, одредити карактер девијације. У Формулама што беху дотле усвојене за израчупавање девијације опажала се велика празнина утоме, што су све биле изведене за магпетске курсове, а међу тим се на лађама посматрају компасни курсови. Ова нразнина побудила је Де-Колонга, да први нут изнесе сгрог геометријски начип којим се одређује девијација код компасних курсова. Истражпвање нашега морнара скренуло је на се пажњу п енглеских зналаца — Арчибалда Смита и Еванса. Смит је штамиао рад ДеКолонгов у трећем издању адмиралскога упуства за дивијацију компаса, пропративши га врло ласкавом наноменом. Чувенп енглески Физичар, Томсон, иишући биограФију Арч ^балда Смита, сиомиње рад Де-Колонгов као дивну расправу различних математичних задатака, што се тичу теорије о девијацији компаса.