Просветни гласник

583

2. СоФијска класична гимназија подигнута у 1879. години још у време окупације. У њој се предају и стари језиди, латински и грчки. По програмима се рачуна седам разреда и сада је већ отворен и шести разред. 3. Реалне гимназије има четири. Њихов курс такође је одређен на седам година. Највиши , седми, разред, отворен Је ове школске године у Габрову. У Л.ому има већ шест разреда, а у Ћустендилу и Варни по пет. Ове гимназије су продужење оних већих школа, које су до рата постојале у Габрову п Пловдиву. Поред садашњег програма (од 1881. год.) у тим школама, после онширног и темељног предавања математичко физичких наука, најугледније место заузимају цртање и рисовање, који нредмети пре војне били су са свим непознати у бугарским школама, и који чине веома потребну оснону у сваком техничком и индустријалном образовању, те с тога се и држава ностарала да дозове са стране веште учитеље за те пррдмете. Осем тога знатно место заузима хемија, јестаственица, геометрија, рачуноводство , а уведепо је и учење начела народне економкје. те тако ће васпитаници тих школа добити не само спреме за опште образовање, но и довољно знања, које ће им дати могућности за успешан рад у архитектури, индустрији, трговини и другим практичким знањима. 4. Две више женске школе, девојачке гимназије У Софији и Трнову. Учење траје пет година, то јест четири особена разреда с једннм педагошким једногодншњим курсом. II обе те школе већ су нуне у свима номенутим разредима. Поред програма предаје се у тим школама, Јосем предмета трокласних школа, још и француски и руски језнк, н обраћа се голема пажња на ручне радове. Цељ им је с једне стране опште образовање , за васпитање женског пола , а с друге стране од њих се очекује спремање бољих учитељица. 5. Две недагошке школе, за сада с једногодишњим курсом, у Врацу и Шумену, које су већ напред поменуте. У Шумену има и паралелни женски курс за учитељице. 6. Две троразредне школе , које држава плаћа у Два погранична места, сагласно с намерама , којима ! се тежн још од времена окунације. Једпа се налази ј у Силистрији, која је насељена са шест пародности, ■ где у опште бугарски елеменат потребује јаке потпоре, а друга у Царнброду у бишем трнском округу. 1 Д а ли ће се отворити још нових државних школа, ! то зависи од буџета за 1883. годину. Влада је ста- ! вила у пројекат буџета кредит само за отварање једне државне женске школе у Варни, где се осећа велика ; потреба једног таквог завода, јер је бугарскп елеменат по тим местима још слаб и изискује потпоре наро-

чито са школама. Осем тога министарство народне просвете желело би да отвори у Свиштову једну специјалну трговачку школу и да усвоји жељу вароши Рушчука и да прими општинску реалку те вароши под државну унраву. Врој ученика у државним школама постепено се увећава :

ШКОЛСКА ГОДИНА

УЧЕНИКА УЧЕНИЦА СВЕГА

1878—9. нмалоје 365 — 365 1879-80. , „ 918 160 1о?8 1880 -1. , , 1353 220 1573 1881-2. „ „ 1643 297 1910 у почетку 188- —3. „ „ 2093 364 2457 Ових садашњих 2457 ученика распоређени по разним школама као што следује: Иетропавловска духовна семинарија има 177 , Софијска класична гимназпја 515, реална гимназија у Габрову 553, у Л.ому 215. у Варни 231, у Ћустендилу 172, девојачка гимназија у Софији 153, у Трнову 178, педагошка школа у Шумену 42 ученика и 33 ученице, у Врацу 28, у троразредној школи у Силистрији 79, и у Царпброду 81 ученик. А ево како се деле ти ученицн но разредима: приправни разреди (у Петропавловској духовној семинарији и у софијској девојачкој гимназији) има 64 ученика, 1 разред 743, II 533, III 505, IV 334, V 215, VI 51, VII 12 — свега 2457 ученика. Први разреди свуда су најпунији; а иосле се повећн део ученика разилази, јер сматра добивено образовање као довољно. У софијској гимназији било је се скупило толико учепика, да је I, II и III разред имао по три одељења. У Габрову I разред има три одељења, II два, III два, и IV два. У ломској реалци I разред има два оделења. Увећавањем разреда н отварањем неколико одељења показала се потреба да се за 1882—3 годину увећа и наставничко особље. У 1881 — 2 школској години било је свега 76 наставника ((.5 учитеља и 11 учитељака), а сада има 91 (од њих-77 учитеља и 14 учитељака) то јест: 10 директора, 2 заступника директора , 11 наставника прве класе, 34 наставника друге класе и 6 учитељака , 15 учитеља и 7 учитељака, 3 наставника привремена и 3 учитеља за нотно и црквено певање. Међу новонаименовим наставницима има већ и неколпко младих Бугара са пуним стручним образовањем, које су^задобили после војне у страним вишим школама. Министарство је у последње време обратило особиту пажњу на црквен 0 певање и позвало за тај предмет из Русије нарочита три учитеља: за духовну петропавловску семинарију. за иедагошку школу у Шумену и за реалну гимна