Просветни гласник

0 отању основн0х и средњих школа у бугарској

584

зију у Варни. То је учињено у намери, да би ученици који се траже за учитеље по селииа, умели и да некају но дрквама. Голема олакшида постигнуће се док се доврше здањп, која прави држава за софијску класичку гимназију и за реалну гимназију у Лому. Осем тога осећа се веома велика потреба за девојачку гимназију с пансионом, јер се тај школски завод налази у једној опалој и слабој кући, која по унутрашњем раснореду и по спољашњости никако не одговара своме позиву. Тако исто осећа се потреба за нову зграду за реалку у Варни, за мушки Александровски пансион у Софији , за школске локале у Петропавловској духовној семипарији , и за донравку зграде габровске реалке, која стоји недовршена још од времена Турака. Министарство се постарало да снабде школе са знатним бројем учебних средстава, ла уреди каоинете: јестаственички, физички и хемијски, да набави карата, књига и др. но та неопходна средства ваља и у будуће непрестано допуњавати. Од суме, која је одређена за благодејање у државним школама у киежевини, сада се потпомаже У51 благодејанац и 131 полублагодејанац, свега 482 ученика, међу којима су 9Ј девојке. Од тих су око 60% из кнежсвине и око 40% изван кнежевине, и то 16% из Македоније, 12% из Источне Румелије и 12% од Једрена и др. места. Од целокупног броја 42 благодејанада и 33 полублагодејанаца долазе на педагошке школе. Највећи део дат је и за предидућу годину, а оно што се каквим случајем упразнило, раздељеноје у почетку године по преставци проФесорског савета и сагласно постојећим правилима о том. Пансиони постоје само при две девојачке гпмназије у Софији и у Трнову, при духовној иетропавловској семинари.ји у Лесковском манастиру, при софијској класичкој гимиазији (јер .је иезгодно да се ученици разилазе по вароши) и при троразредној школи у Цариброду (где нема по кућама станова за ученике). Једна духовна семинарија у Цариброду има здање направљено нарочито за ту цељ. Министарство је предузело нужне мере за поправиу тих пансиона , у колико то допушта њихово садашње пространство. У иностранству при разним вишим и специјалним зпводима потпомагало је министарство народне просвете у 1881—2 школској години 32 ученпка са буџетом од 45000 динара, то јест с годишњом стипендијом од 900—1800 динара. Од њих су тројици одузете стипендије, једанје умр'о и шесторица су се вратили да служе отач !Ство, јер су довршили школовање. Дакле од досадашњих питомаца остало је још 21 лице.

За правне науке спремају се четири лица; за физичко математичке наукедва; за јестаственицу четири; за Филологију једно; за педагогију једно ; за живопис једно; реалку уче два, гимназију четири лица (од којих су четири женске). Нове стипендије дате су у месецу Сентембру 1882. год., сагласно правилима за сгипендију и ио решењу Државног Савета, на 8 ученика. Осем тога примиће управа министарства просвете народне све благодејанце других мииистарства, и то њих. осамнајест (Од ових осамиајест питомаца највише њих учи правне науке. Стипендија им износи, према месту у комз живе од 1800—3000 динара.) Ради примања тих питомаца, која. су до сада издржавала друга министарства, у пројекту буџета за 1883. годину стављена је два пута већа сума за стипендије на страни. Од других уређења, која се налазе под управом министарства народне просвете, особиту лажњу заслужује народпа библиотека. Она се ностепено увећава и сада броји 6968 списа у 12.9Л свезака, разређених у 60 полица. Од тога броја 865 списа у 884 свеске на бугарском су језику. Осем тога има још и 2485 турских књига. Добива се и 28 научних повремених списа. Ове године купљено је 381 књпга, 6 карата и 7 рукоппса, а добквено је на поклон 607 књига и 16 периодичких списа. Посетилаца је било 3737, а ван библиотеке дато је на читање 458 свезака. За сада се осећа највећа нужда у систематичком повезивању свију књига. — Осем тога намножиле су се збирке старина, које се налазе при библиотеци, са неколико пиеаних каменова и старих новаца. Дејством министарства народне просвете обновљено је у 1882. години у Софији „ Бугарско књижевно Друштво « које је свој рад предузело издавањем журнала, потреба. која је свуда међу Бугарима предусретнута са великом радошћу. Од суме која је одређена за књижевна нодузећа, издато је 5000 динара за издавање једног медецинског журнала н 4350 динара као помоћ за разне учебнике и друге општекорисне књиге. Што није више издато за такве цељи, главни узрок био је немање средстава за уређење Просветног Савета при министарству, који ће се редовно бавити разрађивањем школске литературе. Статистички биро , који се такође налази при министарству народне просвете, довршиће радове у течају 188*. годнне започете 1. Јануара 1881. године. Опширне резултате тих радова односно пародног насељења по кародности, вери, занимању, узрасту и др. штампаће се у једном великом делу у најскоријем