Просветни гласник
ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА 663
дина, кад су се „мала дркв. нсторија" и „катихизис' знали на „изуст", а оразвнјању морално-религнозних осећања није ни сномена било! Јасно је из овога што до сад рекох, да .је успех из овог предмета бољи с тога , што су наставницн снремнији за свој посао , и што га предају бољим методом. Садањи учебниди за религијозну наставу, ни по материјалу ни по методи, не заслужују да буду више школске књиге. С тога их треба што скорије заменити са другим бољим. 2. Сриски језик нредаје се хајристичном методом. Нрво се прича (казује) оно, што ће се читати, за тим се проиитује, па тек после чита После читања појединих одељака (или и читавих чланака, ако су краћи), казивала су деца — својим речима — оно , што су читала. Овако је рађено да би се потпуно разумело оно, што је читан<). А да би се ностигло још и правилно п естетично читмње, наставници су сами читали одређене чланке за читање, и обраћали нажњу ученпцима на изговор речи и знаке застајивања. Обраћапо је доста пажње и на лепо н правилно иисање. Наука о језику иредавана. је више практички. Значај речн одређиван је по смислу, а не „на памет." Велика мањина наставника предавала је матерњп језик механички , јер је мислила да је знање српског језика у томе што ће ученици само брзо читати без разумевања, — и што ће знати да изговоре сва граматичка иравила „на изуст", без примене у практици ! Од садањих књижица за предавање овогпредмета у основ. школи, могу се употребити — са неким изменама: буквар, читанчица уз буквар и арва читанка (за II. р.). Од материјала из друге читанке (за III. раз.), могло би се нешто узети. Читанка за IV. разред не ваља ни по садржини ни по облику, јер је пренуна „германизама« и застарелих израза. Њу ваља одмах избацити из школе. „Граматику" треба истурити из школе, јер је она себе преживела. Место ње ваљало би за време. — прихватити „упутство за предавање срп. језика" од г. М. II. Шапчанина, док се ие изради подеснија књижица за децу. Какве су лрилике школске у овим крајевима , п како се говор народни знатно разликујс од књижевног језика, могу рећи с мирном савешћу и нотпуним уверењем , да је из српског језика ваљан ресултат (успех). 3. Словенски језик учи се више као вештина , а не као наука, јер се тражи — из оиог предмета само тачно чптање. Из овог предмета није постигнут задовољавајући успех. Узроцп су простп п јасни. Језик је неразумљив и за наставнике и за децу. а зна
се, да се нерадо и тешко учи оно, што се не разуме. Поред овога и сама ручна књижица за децу јесте врло неметодски и ненркродно написата. Крајње је време — кад се већ и даље мора учити овај предмет — да се напише за њ подесна књига, од првлике онакна, као што је написан и „српски буквар." 4. Рачуп. Овај Је предмет предавае у оном обиму, који је усвојен у садашњој школској књизи за овај нредмет. После српскот језика, обраћана је најиећа пажња на овај предмет, у овим крајевима. Узрок је прост и јасан. Свакп иолеразборитијп ластавник увиђа, да је рачун врло важан предмет и сФормалие п материјалне стране, јер се њиме може много да утиче на развитак умни, а рачунско знање потребно је свима људма од најмањег до највећег. Ова важност рачуна и принуђавала је наставннке, те су му поклонили до= ста пажње и предавади га разумно. Мало је наставннка, који нису неговали ус.мено и писмено рачунање како ваља, или који су давали превагу једном начину рачунања наддругам. Ајош пх је маље, којисуовај врло важан предмет предавали механички. Ресултат успеха из овог предмета јесте врло добар. Овај је успех ностигнут: радом даставннка, ваљано израђеним учебиицима- за ђаке н упутствима за паставнике, и очигледпим ерествима за предавање овог предмета. 5. Познавање домовине и света предавано је доста разнолико, те с тога и вије постигнут успех, какав би се могао постићп. Мени се чиви, да је узрок овога начина предавања у гоме, што је арви део овога предмета (у упутсгву г. М. П. Шапчанина) израђен доста оиширно, те се меоги иевештнјн наставнаци у њему изгубе, и што други део није бар у главноме израђен за све срезове и округе у нашој домовини. Јер , врло је тешко неким каставннцима , да казују: еела, варошн, варошице, реке, планоие, важиа истор. места итд. итд. из свога среза и округа, и да све то још и цртају , кад п сами не знају све то тачно и сиецијално. Предложио бих. начнн, како би ваљало израдити учебнике за ^аке и упутства зи наставмике, али иошто се овај нредмет иеће вишп предаваги бар нод овим именом и у овом обаму, — то ћу ово за сад прећутати. Из изложенога јасно ће бпти г. миниетру просвете за што из овога предмета није нонајбољи уснех. 6. Земљоаис. Овај аредмет није предавап свуда у одређеном обиму, као што сам ово и напоменуо, где је требало, у посебном извешгају. У опште узев, има прнлично узрока, шго успех лз овог важног премета није баш иајповољнији. У колико сан ја схватио сгвар и као наставник а и као надзореЕк шкода, чпни ми се, да је најглавннји унров, што нк учоиицн ни на-