Просветни гласник

664

извештаји школских над80 рника 0 основним школама

ставници немају ваљаио израђене ккиге за овај предмет. Истина, за садањи земљоиис III. р. не може се казати, да је рђав, по наставном материјалу. Дадеко сам и одномисли, да критикујем научан рад, аутора овог земљописа, али мислим да ни вајмање нећу увредити поштов. аутора „земљописа балк. полуострва за основ. школе", ако рекнем, да ова књижица није ни у колико методеки написана. Ово се још више може казати за земљопис, који се предаје сад у IV. разреду основ. школе. Ја мислим, да треба и мн да нредајемо геограФију у основ. школи , као што је предају и сви напреднији народи. Т. ј. треба почети са најближом околином па ићн све даље и даље — постунно, — и у том напредовању унознавати ученике очнгледно — речима и цртежом — са свим оним, што долази под педагошки појам „геограФске наставе." Други и не мање важан узрок, што новољно не напредује у основ. школи геограФска настава. јесте сувише нагомилан материјал, који треба изучити. Није то баш ни мало лак посао , за годину дана (школску) са 2 — 3 часа педељно изучити ваљано, „недагошки", земљонис Србије и балк. полуострва, или још: математички , физички и политички земљопис (цео)! Ко је наредио да се све ово сврши за годину дана са децом од 8—9, и од 9—10 година, тај је се ио мом скромном мнењу — знатно огрешио и о природу дечију и о начела наставе! Поред овога, мијош немамо ни срестава за географску наставу. У нашим су школама још оне мале Дежарденове карте од 1854. године, или неке друге које су тако утрпане, да их не може разумети (читати) пи одрастао човек. Па како из њих да се уче деца ? Где су по нашим школама тако зване „црне карте". које сами наставници попуњавају (цртаЈу) кредом (шиљастом) преддецом? Где су нама Физикалне , где политичке, а где етнограФске карте ? Имамоли ми ма где „геолошких" или „математичних" карата? Где су нам „релијеФи", где добри ц потпуни »глобуси", а да и не спомињем „телуријуме" и „планетаријуме?" Без алата нема заната 1 -; без ваљаних наставника у првом реду , а без срестава у другом реду, нема стварног напретка у настави у опште, а и географији посебице. 7. Иеторија народна и оашта. Из ог.их наставних предмета постигнут је успех доста добар , али могао би бити и бољи. Само ионајбољи наставници обрадили су ове иредмете у одређеном обиму и предавали их како треба. Узрок је ономе прост. За ирви предмет ручна књижица ученика прежинела је свој век и историјским фактима и методом излагања тога материјала. Она је готово изгната из школе, али још нема заменице. Камо среће , да је још и пре заме-

њена са другом савремеиијом књигом ! За други предмет нема ни такве књиге — надлежно одобрене. С тога је и лошији успех из овог предмета, него из првог. Материјал за предав. историје народне и познатији је и одређенији, него материјал из историЈе оиште. Неки су наставиици узимали доста материјала но обиму, а рђавог по каквоћи, из историје света, те су ову корисну науку предавали као неку басновиту иричу. Учтиво потписати мисли, да би и код пас требало — бар од сад — предавати историју народну и општу онако, како се обе ове паукепредају код других напреднијих народа. Прво би требало иредавати биограФИЈе — са ваљаним сликама — из народа нашег, па онда најглавније историјске „слике" (моменте), по њиховј важности — не држећи се хронолођије. При понављању требало би упоређивати догађаје по : узроцима, цељима и добима. Овако би ваљало обрадити и општу историју. Само би ваљало из обе науке према добу дец^ и времену учења — узети оне биографије и оне исгоријске „слике", којебимогле утицати највише на развијање моралних и хуманих врлина код ученика и ученица. Оба ова предмета треба предавати — из познатих разлога -- у свези са геограФајом. 8. Познавање ирироде. Ово је један од најпространијих предмета, којц се нредају у основ. школи. Па једно с тога. што је по обиму врло велики ; друго с тога, што је прописано , да се сва три дела природнице (зоологија, ботаника и минералогија) сврше за годину дапа у једном разреду ; треће с тога, што сви наставници нису учили ову науку ; и четврто с тога, што нема ваљано израђених књига ни за ђаке ни за наставнике, не може ни бити ваљаног успеха из овог наставног предмета. Тешко је и спремном наставнпку да одбере из целе природнице оно, што је најбоље и најпотребпије за ученике, и да их томе научи. А неспремном је —разуме се — куд и камо теже ово извршити, парочито ако и сам ову науку није нигде слушао. Изложени узроци учинили су, те је овај предмет врло различно предаван. Док су неки наставници узимали по неколико — најглавннјих — преставника: животиња, биља и минерала , дотле су други готово специјално предавали поједине гране природнице. С тога што је већина школа имала Шрајберове слике, боље су предаване: зоологија и ботаника од минералогије, за коју нису имали нримерака. Ни у једној школи ни сам нашао збирку минералошку. А јестаственица се најмање — од свих предмета — може предавати апстрактно. Да би настава из овог предмета напредовала, треба да се што пре израде учебници за ученике и уиут-