Просветни гласник

извештаји школских

цима, који би се заједно са учитељским свакидашњим коректурама и исправкама храниле ради прегледа и контроле на испиту. Све коректуре учитељеве требало би да се воде црвеним мастилом ради лакшег прегледа. Вежбе у красноаису обрађиване су, осим две школе, са свим немарно; и ако је просветна власт увидела да је време да се томе предмету већ један пут обрати озбиљна дажња. У краснопису влада нотпуни хаос: колико учитеља , толико карактера у писању. Нове н врло целисходне ирописе за краснопис нигде нису учитељи употребили, како треба ; шта више. огромна већина истијех није се ни мало ни освртала на нретнисани текст у првој линији тијех прописа , него је у празннм линијама обпчео писан текст по произвољењу учитеља ; нити је при том и мало узет озбир на генетнчно-сивтетични метод , на ком су ови нрописи основани. На косо лежеће линије, које показују нагиб главних потеза, освртао се је само један учитељ. Нигде нисам приметио ни трага _\ читељским коректурама. И слободно могу тврдити , да се је сад новим нрописима у прегледаним школама (изузимајући једну једину) за ову годину учинио нотпун Фијаско. Учитељи се жале, да за те прописе немају никаква упуства. Писмсни састави прописани су у вишим разредима, док би у ствари имали почети већупрвом; јер ввжбе у иисању нису ништа друго до темељ писменим саставима. Писмени састави у ствари су најважнија грана у познавању језика ; они су управо плод целе наставе у језику; и с овим плодом требало би да деца нзлазе из основне школе снабдевена за потребе жнвота. Но при свем томе приметио сам, да се овом врло важном предмету нпје обраћала скоро никаква пажња. Осим три-четири школе нисам нигде нашао ни једног писаног слова у овој ствари; шта више ни у два четврта разреда није могао учитељ да покаже ни једног писаног листића. За то би односно овога требала једна строга наредба. У исто време требало би наредити, да учитељи не требају односно краснониса предлагати нпкакве мустре за испит, него само да су дужни на дан испита нредложити сав рад детињи преко године дана. А осим тога да су дужни нреко целе године вежбати децу у писменим саставима, и дотичне сашитке да су дужни предложити на дан испита , где ће се видети коректуре учитеља и је ли то рађено ностепечо или на једанпут спремљено. 3. Цркввно-словенски језик. У овоме предмету није ностигнут ни из далека жељени успех. Читање је у већем делу школа било са великим недостатцима. До душе настави у овом предмету много сметају неваљале наставне књиге, у којима је тушта штампарских

о основним школама 675

иогрешака ; шта више налазио сам ових књпга, у којима целе врсте не бијаху отиснуте нити је могуће разабрати слова. И крајње би веће време било, да се отштампа иово издање, и то не са малим словима, као што је то у садањим читанкама , него са крупнијем црквенијем писмом, као што су штампана Еванђеља и Апостоли. Крупно писмо много допринаша лакоћи у читању, да и не спомињемо хигијенске обзире. Превађаио и тумачено је мало где, осим прописаних молитава. које су највећим делом превађане. 4. Рачун. У многим школама деца не нишу у задатку имена бројева, те после пису у стању да повторе и запамте задатак; а многи учитељи и пе траже да им деца понове задатак, нити настоје да га деци објасне пре но што се прпступп самом израђивању, него још при написивању задатка траже, да деца одмах пишу и знакове и .Јрачунавања. И ако распоред забрањује да се рачуна безименим бро.јевнма, опет су неки учитељи рачунали без икаквих прииера из живота ; и у тим школама нису деца била у стању^ да своје рачунањс нримене на те примере. У опште још сг доста механизма опажа код рачунања. Највећи део учитеља више негује рачунање у глави него иисмепо рачунање ; шта више многи врше нисмено рачунање истим начином као и у глави, с том једином разликом, да код писменог деца не намте бројеве иего их написују Тако код иисменог множења најпре се множе највиша па тек после најнижа месга, то јест управ као у глави. Такође сам код неких учитеља приметио , да их није стало за разлику између множимка и множитеља , него допуштају да их деца пишу где хоће, не знајући да тим нарушавају логичност у операцији. При настави у рачуну у I. разреду неки наставници поступају са свим неметодички. Они најпре науче децу бројити у прописаном бројном обиму. За тим враћају се, и онда у целом томе обиму вежбају сабирање само, па за тим одузпмање, итд. множење и дељење. И тако је се десило, да су неки учитељи свршили сабирање, одузимање н множење , а дељења да се нису ни дотакли и то у обиму 1 — 20; — дочим рационални метод учи, да се проуче сви природни односи једнога броја, чим се о овом броју деци даде нојма ; ннти дете може и имати бистра појма о једном броју, док се он не проучи у сва четири своја природна односа са другим бројевима , те ради тога и несмијесе даље ићи од броја 2, доклен се с њим не сврше све четири врсте рачуна, итд. — Даље је примећено, да сви учитељи у I. разреду не раде у једнаком бројном обиму. Неки се у том погледу држе распореда, који ирописује рачунање са бројевима од 1 до 10, дочим се други равнају по номоћној књизи (Рачуница од Ст. Д. Нопо-