Просветни гласник

извештаји школских надзорннка 0 основним школама

676

вића), којом је у нрвом годишту узет обим 1—20. Неопходно је нужно, да се овом дуализму учини што пре крај. 5. Познавање домовине и света. Настава у овом нредмету била је великом већином добра н без знатнијех недостатака. Предмет је обрађиван разумно и развијан је систематичним ностунком и у све то ширем концеатричним круговима. И у овом предмзту наставниди су радили баш добром вољом и одушевљењем. Нек"лика слабије сиремљена учитеља и овде се нису знали наћи, те су се послужили аналитичким посгупком, подепавши округ на његове делове, које су обрађивали без сваке међусобне везе и без иоуздана темеља. Разуме се да од оваког постунка ннје ни успех могао бити бољи. 6. При настави у иознавапу ирироде доста учитеља губило се је у пуки механизам, без очигледног носматрања најкарактернијех дрта природиних производа, дочим су којекакве ситниде редовно набрајане, као на пример, код сваке животиње, да има главу, уши, очи, уста итд., не осврћући се ни мало на главна обележја, којима се једна животиња разликује од друге. Осим тога мало у којој школн исдрнљена је сва прописана наставна грађа из овог наставног нредмета. А и оно што је свршено, деца нису навађана, да ствари сама проматрају и тим своју саморадњу вежбају. А један учитељ , који је имао све Шрајберове слике, није их ни један нут деци показао. Други неки задовољили су се опет тијем , ако су им деца умела да погоде име дотичне биљке или животиње. По родовима и врстама мало је који учитељ расноређивао проучене ексемнларе. На против било је учитеља, који су свим могућим начинима настојали, да им настава буде што реалнија и очигледнија, и да наставом у овом нредмету што више рашире душевни видокруг деце. 7. Поука о чувању здравља код боље сиремљених наставника обрађивана је врло разумно и са леплм уснехом, али код велике већине наставника осталоје много за желети. Они и сами обично имају у томе мало спреме, дочим други невештији онет нису знали од куд да се у том помогну; и тако предавали су ишто или ништо. За то би за овај предмет требало да се изда опширно упуство, и у сваку књижницу да се набаве помоћне књиге за овај предмет нужне. 8. Земљоиис, Око паставе у овом предмету велика пећина учитеља уложила је особит труд и настојала је, да што већим успехом исцрпе сву наставну грађу. Деца су се већим делом добро и сигурно орнјентоваланамапи. Но напротив билоје и такијех прилика, где су учитељи наставне књиге на механизам злоунотребили. Ту су деца сав земљопис знала на изуст,

а на мани не беху у стању да научепо примене. Тако је било случајева где деца IV. разреда тражаху царевину Немачку најнре у Пталији а за тим у Босни. Пало је у очи, што у вншим разредима ни један се наставник није служио такозваним конструктивним методом, то јест, што ни један није покушао да земљописну наставу учини очигледнијом помоћу цртања. Прве и најнеопходније основе картографије може учитељ да допринесе деци у 5-6 часова. И кад је то иостигао, онда је и себи и ученицима олакшао наставу више но у пола. Но и за то нема сходна упуства. У школама са IV. разредом само сам у једној нашао да је нредаван физички и математички земљоппс. Скоро у свима школама нашао сам најпотребитија помоћна срества за наставу у овом предмету. 9. Историја. Овај нредмет, као и библијске приче, јест најспобнији, да се настава у њему лако изврзе .у механичко празнословље, нарочито ако су у рукама деце згодне наставне књиге, где све предавање учитеља састоји у „одавле-довле" или највише у једнократном прочитању дотичне лекције. Но нашао сам и доста учитеља, који су у предавању овог предмета били доста рационални. Особито признање заслужују они, који су историју концентрисали са наставом у земљопису. Ту су се обично показивали и најбољи успеси, тим више што се је настојавало , да се при том одрлш потиун и ненарушен прагматички развитак саме историје у њеној целини, о којој учениди имађаху јасап преглед. Неки наставници губили су се у биограФско скицирање нојединих момената историје, и тиме нанели уштрба јасном прегледу целог живота народног. Доста сам нашао школа, у којима није обрађена сва прописана грађа, Тако неки су остали дужни новију а неки и сву средњу партију историје. Доста учитеља није историју објашњавало земљонисом, и тако у IV. разреду једне школе деца знадоше све о Бојки и Јужној Русији, и да су се отуд доселили Срби ; а кад упитах, где је та Бојка, где ли та Јужна Русија, не знаде ни једно дете одговорити. 10. Женски рад. Овај предмет предавале су наставнице особитим прегнућем и заузимљивошћу, п ако се једна наставница изговараше , да је „женски рад сноредна ствар у женским школама." Радње су и количином и израдом одличне. Само се је могло приметити, да се модерној индустрији поклања виша пажња него нашој домаћој и народној. И ако наше женске школе тако и даље буду радиле, опда ће оне носгати расадгиком луксузне ипдустрије, која ће нашој домаћој доћи главе. Ово ијестглавни узрок што матере са села нису баш никако привржене данашњим женским школама, јер веле : „У њима наша деца