Просветни гласник

078

ИЗЕЕШТАЈИ ШКОДСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВН0М ШКОЛАМА

јер ова на тај начип може ностати извор јавнога кварежа. Неки учитељи нису ни мадо свесни о томе, колико њихово држање и нонашање пред лицем деце утиче на детињу душу, не сећајућн се ни мало, да децатим утицајем ностају потиуна копија учитеља, који бп требали да вазда на уму имају, да га његовн слушаоци и гледаоци у свему нодражавају: у мисли, у речи, у делу, у ћуди, у карактеру — па и у сваком покрету телесном, — па да се према томе и равна. Овде ми је дужност напоменути, да најбољи учитељп радо — шта више, са захвалношћу — примише сваку моју исправку и поуку, дочим слабији то узимаху за увреду и за понижење. Очевидно бијаху они мњења, да надзорннк има право и дужност само бе лежити а пе п нсправљати што не ваља. Докле се год неколицина овнх људи строгом наредбом не упуте о противном, ревизори ће бити тако предусретани. III. Админ и стр ациј а. Било је ирилика, где учитељи у уписну књигу нису по распису ставили у крај оцене (или место ње) „прелази" или „не прелази". Такође неки не беху сиремили спискове „ирелазећих" и „непрелазећих". Даље наилазио сам и на злоунотребе при превађању деце из нижих у више разреде. Тако у некојим школама учитељи су (казано је на свом месту који су) задржавали у истом разреду децу, која су полањској нспитној оцени имали прећи у виши разред; или су превели из нижег у виши дете, које је имало да понавља. Но још много крупније су злоупотребе оне, где су учитељи из броја ђака у унисаој књизи испуштали децу, која још нису нн свршила школе, нити су после ту децу у школу позииали. Да, бнло је и такијех случајева, где је учитељ брисао и радирао рубрике у уписној књизи, а и такијех, где је слепљивао лпстове уписне књнге, само да прикрије трагове злоуиотребама са отпуштањем ђака. Н'ки су учитељи отварали пакете, у којпма су биле паковане даровне књиге. За то ће у будуће битп практичније, да се пакег адресује па ревизора; јер се учитељи изговарају, да су ради тога отварали, што је адреса гласила на њихову школу. Иначе при том нисам открио крупније злоупотребе какве. Односно посећивања школе од стране ђака морам приметити, да је исто било досга неуредно Узрок лежи у првом реду до контродних школских вдастн (пре општина а сад шкодских одбора). Где су год ове вршиде своју дужност, ту је посећавање бидо у реду, при свем немару и нехајству родитеља за шкоду, које је у овим крајевима, нарочито у влашким местима, од великог замашаја. Но и крај тога било је случајева,

где и сами наставници нису са осуствима поступали по закону. Уписане деце, као што сведочи посебни извештај, одсуствовало је око 13%, од којих тешко да је 3°/ 0 кажњено по закону. На свом месту је показано, да су одсуства најјача у местима са искључиво влашком народношћу. Ту је бидо школа, у које деца сасвим нису ни долазила преко целе годипе. Овај отпор Влаха проти школској дужности не истиче из каква народносног осећаја, него просто из ниског културног степена, на коме је тај народ заостао, и услед кога нема свести о корпсти школе. Неви родитељи са села жалиди су мн се, да им шкода одвикава и одрађа децу од родитељског, земљеделског, занимања ; да им деца добпју неке заврпуте мисли о неком уображеном госпоству, услед чега да презру родитељско занимање и кдањају га се; даље да им деца вишегодишњим одсуством од домаћег рада у овом се не вежбају и у том иза друге им деце заостају. Вез сумње у оној жалби ридитељи има доста и исгине; јер земљеделство и у оппгге домаћа економија у нашим школама није још ни наставни предмет: а има доста и учитеља, који деци као пример глупости и незнања често изнашају „глупог сељака." Разуме се, да ће оваким начином народна шкода слабо помоћи домаћој економији народа, као што јој је баш дужност. За то би требадо, да се домаћа економија уврсти међу наставне иредмете, а учитељи да свагда с највишим поштовањем говоре о сталежу, који скоро искључиво и сачињава српски народ. Дневнике рада водиди су учитељи, са мадим изузетком, врло непотпуно и нетачно. Ту већим делом или дневник није ни вођен, или ако је и вођен, то је све попуњено у пет-шест пута, или чак и наједан пут у очи испита. Очевидно је, да тако вођење дневника, не одговара ни у колико намењеној им цељи, и да је то за ревизоре једанод најнепоузданијих кључева за прегдед тачносги учитељеве у раду. Признато је у опште, да је мало људи способно за тачно и уредно вођење дневника, и за то су се у том погдеду вазда дешаваде здоунотребе, где су се ти дневници у опште тражнли. То и јест узрок, што су дневници у школама многнх земаља укдоњени, и замењени онширним и потпуним наставним програмима и добро уређеним контроднпм властпма. Ти дневници у опште ц не могу никада заменити ваљане ирограме и ваљане контролне власти школске. — Кад наставпик нма у рукама потпун програм целокупног рада, и кад постоји план, који наставну грађу по времену распоређује, тад је ваљан стручан надзорник вазда у стању да наставнику контродира рад према времену. И тад је сувишап сваки дневник. Али док сву админисгративну и сву стручну контролу врши течајем целе го-