Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

им и вреди онда школа кад из н>е нзађу као поппјени, и са клицама најразлЕчнијих болести у себи ? Ваља на послетку имати на уму још и то, да како које године, све ће више деце у школу долазити. 2-5. Образовање школских општина ваља са свим довршити, јер има доста села која шаљу своју децу у школе, али не припадају ни једној школској општинп. Одбори пак школски жале се на ово и траже да и та села уђу у општину, јер кад се служе школом, право је да подносе и трошкове око ае. 26. За чисгоћу нисам давао оцене нигде, јер при стаау одвећ трошних и опалих зграда, она није ни где ни могла бити како би ваљало. У томе погледу на првоме месту још стоји школа у Бласотинцу , а најгоре у Студени и Стрелцу , где ове школске годиие учионице нису нпкдко ни кречене , премда ту није било кривице до учитеља. 27. Према садањем ставу и пространству школских зграда, није ни мислити на отварање IV р. ни у једноме месту, у коме постоје троразредне школе. Тако исто, осем у Врању и Власотинцу, ни где на другоме месту, нема ни пз близа услова за отварање више осн. школе. Кад би се прибавили главнији услови, а поглавито зграде, онда би их осем по варошима ваљало што пре отворити и по овим селима : Големоме селу, Преображељу, Сурдулицн, Џепу, Власини, Стрелцу, Стрижевцу и Боњинцу. 28. У планини Варденику ср. масуричком, постоји код тамошњих Дрновунаца приватна школа, у којој се иредаје грчки. За ову сам школу сазнао доцкан, те нисам имао времена да је походим, но сам разабрао за име учитеља и број ђака, што сам у приложеноме списку навео. Ја обраћам пажњу г. министра на ову школу, с том напоменом, да би ваљало наредити, да се у њој учи и српски, и да се предаје по распореду, који важи и за остале осн. школе у краљевини. 29. У доста школа налазио сам деце болесне од разних болести. Нарочито су ми пале у очи скрофуле. У Конопници сам нашао два детета , која по казивању учитељевом болују од срца (не желудца). У Големоме селу, сва деца имађаху изглед болешљив, бијаху као попијена. То ми паде у очи одмах чим уђох у школу. Годитељи дечији који бијаху на окупу, а и остали људи у селу, у колпко их за. кратко време мога бављења видех, врло су здрави и развијени, па вад их занитах за узрок слабости дечије, они ми не умедоше казати, само рекоше да су доиста слаба, и да вх је иеколако и помрло од како је школа отворена. Овде је узрок свему малена кубација, али свакојако, мислим, да би срески и окружни лекари ва-

љало што чешће да обилазе школе , и да разбирају за здравље дечије. 17. Јул 1883. год. Буковик (Кисела вода). Надзорник оси. школа јЗ. Ј^ари-К."

XII ИЗВЕШТАЈ г. Мих. Рувидића, предавача, о испитима у основним школама округа п)дринског »Госиодине министре, Вашим писмом од 7. Маја ове годипе ПБр. 3621, изволели сте ме одредити да прегледам све основне школе у округу подринском. Тај иреглед учинао сам у току од двадесет и три дана. Поред засебно поднетог извештаја, част ми је обележити на овом месту и остало, што ми се чини да ће бити од утицаја по наставу , а није у првом извештају напоменуто. У целом округу било је 16 школа. У њима су радили 15 учитеља н 7 учитељица; свега наставника и наставница 22. Четирп учитељице радиле су у мушким, а три у женскам школама. Оцењено је : по успеху у наукама : по реду и чистоти : одлично 7 одлично 13 врло добро 9 врло добро 7 добро 5 добро 1 слабо 1 слабо 1 Код једног учитеља било је уписано највише 60 а најмање 22 ђака у сва три разреда; било је на испиту највише 79 а најмање 15 у сва три разреда. Код учитеља, који су радили с једним разредом, било је највише на испиту 47 а најмање 40 ђака. У целом округу уписаноје 1015 а полагало испит 885 ђака. По горњим оценама успех је у наукама просечно врло добар у целом округу. Што је овакав напредак учињен, допринео је труду и раду паставпика и паставница закон о уређењу учитељских плата. Пре или после иснита — како ми је где згодније било — разгледао сам тачно рад школских одбора. У поднетом посебном извештају наноменуо сам кад је где установљен одбор и коликоје држао седница. Тамо се види, да су на неким местима установљени тек почетком Јуна месеца, а негде је установљен а седнице нису никако ни држате. На неким местима опет нису никакве белешке вођене о раду ових одбора. Оваке случајеве означио сам тачно у поменутом извештају.