Просветни гласник
ИЗВЕШТАЈН ШКОЛСКНХ НАДЗОРПИКА 0 ОСНОВННМ ШКОЛАМА
Школски одбори различно су појмилн своје дужности и права. Тако, он је поједине ђаке отиуштао са свим из школе. На млого места оиет није му ни био познат распис о отпуштању ђака. Ни у једном одбору није био одређен члан благајник ; на једном само месту био је одређен у лицу учитеља. Мислим да није никако подесно , да се и та дужност даје учитељу. Ио прегледу рада одборског, свуда сам обавештавао чланове о дужностима и правима његовим а на основу закона о основним школама. . У неколико школа нисам нашао државне ироиисе. Разлози , којима су се правдали учитељ и одбор не заслужују призрења у више случајева. Биће да је главпи узрок што они мисле да је све једно: државни, обични или лењирани. Ако савесно врши дужност сваки члан овог одбора, онда ће ц :о одбор благодетно утицати на напредак сваке школе. Али , ако буду учесталн онаки случајеви — које сам наноменго о једном одбору онда он може бити и штетан. Да бн се могао у будуће тачно контролисати рад одбора, потребно је да се уреди вођење оаравданих ц неоајоавданих изостанака учеаичких. Само у једном случају кажњен је родитељ са 4 данара, штоједете обустављао од школе, у два случаја са опоменом неколнко родитеља. Кад би се тачно знали неоправдани изостанци, могло би се лако дознати да ли је одбор свагда поступио по чл. 30 н о9 новог закона. 0 упису ђака, вели се у новом закону, да ће вршити школскн одбор, али се нигде не каже, датреба одма уписивати у уписни протокол, и по свршетку рада да се потпишу свн одборницп испод имена ђачкпх, што би потребно било ради тачннје контроле. Да би се потпуно иззршио члан 34 и чл. 37 новог шк. зак. потребно је, да се регулише прелазак ђака из једне школе у другу. Ако тога не буде, родитељи или старатељи ђачки моћи ће изиграти закон. Они ће, под изговором да дете воде у другу школу, узети сведоџбу и оставити га код куће. У исто време треба тачно определитп: колико се година може понављати један исти разред. Има случајева да су деца остала и по трећи пут да понове један разред обично први — на су треће годане напустили школу. Један је случај био, да је ђак већ три године понављао . па опет није био „доеолно" способан да пређе у старији разред. Шта би се радило с таким ученицима ? Да ли да се оставе да нонављају разреде дотле, док се већ једном не науче ономе што им треба ; или их треба отпустити као неспособне, као што је то по средњим заводима.
741
По свима школама нашао сам рђаве — за децу негходесне — скамије. Више општина желеле би, да направе нове, сходно паређењу, али нити знају они, ни мајсторп какве ће нанравпти За то је преко потребно , да се одма пошље у спаку окружну варош по један примерак новвх скамија. Оне би стајале у начелству ва углед учитељима, општинама и мајсторима. Докле тога не буде, неће се моћи она правила о грађењу и намештају школа потпуно у практику известн. 0 администрацији имам да напоменем, да се неједнако водила. На лного места нијебило нових Формулара за сиискове. Изговаралн су се да их није бпло у књижарама. Нарочито школске наредбе не заводе се свуд подједнако. Негде се заводе само оне, за које је наређено да се препишу, остале пак не заводе се ннгде већ се чувају (?) у свеж.п ићу. Дали су све ту, тешко је а готово и немогу1.е зпатн. Нисам мишљења да се протоколи школских нар«'даба укину, нарочито због тога, што се „Просветпи Гласник" као и друге новине, задоцњавају у пошиљању преко среске власти. Нарочити расииси и наредбе шаљу се одмах. Мислим да би требало сваки распис и сваки акт да се заведе под нумером у протокол школскнх наредаба са кратким назначењем садржине. Овако су неки од учитеља и радили. Сиисак кажњених ђака готово свуда се водио. Из њих се види да се женска деца више казне ,за крађу" но мушка ! Мислим да не би требало да се сваке године из нова пишу сппскови књпжнице , учила и намештаја, као што се то до сад чинило. Дпевник рада мало је њпх водило. Од 22 паставника само су њих 8 имали дневник рада. У ових осам рачунају се и они, који су имали опширне програме или цела предавања из понеких предмета. Дневнике рада требало бн укинути пошто изађу нови програмн — распореди — предавања. Како се нови распоредн сада раде, дужност ми је рећп коју и о њима. Нови расаореди треба да су детаљни. Доклетога пе буде, настаиа ће бити увек неједвака. У њима треба да се тачно обележи, шта се има из ког нредмета п које партије прећи. Нарочпто важи ово за Српски језик, Јестаствепицу иИсторију оишту. Н. пр. у срн. језику кад се каже „о именицама", треба означити п то, да ли ће се разликовати разне врсте именица, или, разне врсте глагола, придева итд. До сада се учитељн задовољавају, да упознају децу само шта су именице, Кад сам запитао децу о разпим врстама именица : збирним, општим итд. учитељи обично одговарају : „то ннје распоредом одређеио." По неки опет учитељи радили су сдецом у I р. не само разне врсте именица него и мењање њихово.