Просветни гласник

754

КАРАКТЕРНЕ ОЛИКЕ Иа 011ШТЕ ИСТОШЈЕ

несдоге, лако је покорише. Многе депе грчке ва- 1 рошп погореше, а земљу онустеше и многе људе у ропство одведоше. За што су Грци победили кадје онолика персијска сила на вих нападала ? А за што су сад пропали ? Итд. После тога Римљани освојише још многе земље у Азији и посташе господари света. I БРАЂА ГРАСИ 1. Сва),а међу патрицијама и плебејима понавља се Превелико богатсгво и силно бдаго, које су Рпмљани отели од других народа, јако је искварило грађане у Риму. Оамо они људи, који су имали велика звања, а нарочито сенатори награбили су се небројеног блага. Остали народ остао је сиротан као и пре. Плебеји су истина одавно били добили право да између себе бирају консуле и друге чиновнике. Али чим се неки нлебејац обогати, он се придружи богаташима, а правду и народ заборављао је. По што је народ био сиротан, невешт и неучен, богаташи су га потплаћивали, и он није бирао за чиновнике оне људе, који су били највреднији, најчеститији и најпоштенији, већ оне који су му највише платили. Тако је сваки богаташ имао не само много робова, него је и међу грађанима имао много људи, који су му били предани и били му „штићеници." Ови ти људи морали су у народним скуповима гласати онако, како је њихов заштитник хтео. Проконсули су одлазили сиротни у њихове области , а отуда се враћали врло богати. По том су куповали њиве и ливаде, и давали их робовима да их обрађују. Тако се нагомилавало имање и богатство код малог броја људи, а много хиљада грађана било је без ичега. Тако сиротни људи нису више гледали на то, шта је право, добро и законито, него су се продавали ономе који највише плати и слепо га слушали, не гледећи да ли ће богата господа на добро, или на штету државе радити. Па ипак је било још добрих и поштених људи , који су уетајали и бранили народ. Међу праве пријатеље народне долазе браћа: Тиверијв Грах и Каји Грах. 2. Два спна у једне честите мајке Мати браће Граха звала се Еорнелија и била је кћи великог војводе Оципиона Ач>риканца. Тоје

била у свему најчеститија и најбоља жена, коју је Рим икада имао. Од дванаесторо деце била су јој остала само још два сина. Али она се могла поносити и са два сина, јер су од природе били врло даровити. Њихова мати умела је лепо своје даровите синове у свему научити. Она је својим синовима нашла најбоље учитеље, и јако се старала да они постану честити и добри људи, као што је био Сципион. Једна богата жена показиваше јој једном свој накит и своје драгоцености. Еорнелија опет, кад је хтела да покаже своје благо, дозва оба сина и рече: „Ово је моје једино и највеће благо!" Оба брата су била различне нарави, али су оба најпосле постала једнака за оно што је добро и право. Теверије је био мек, миран, готово као девојка скроман. Каји је био девет годинм млађи и био је хитар и ватрен. Обојица су били велики говорници, а то је било у оно време потребно сваком народном пријатељу. Али обојица су волели истину и правду. 8. Тиверије Грах као народни трнбун Отарији брат први је показао, ко је и какав је. Он је лепо прост народ предусретао и заштићавао је сиромахе. Плебеји су га волели и изабраше га за свога трибуна, те је се тако могао борити за народна права, Њему се учинило, да је пре од свега најнужније и најважније да сваки грађанин има имаља, од кога би могао живети. Он је знао да човек, који мора од туђе милосги да живи, не може бити слободан. Он одмах изнесе пред скупштину један законски предлог. Тада описа он муке и невоље народа. Он је овако говорио: „Народ се у многим ратовима само за то борио, да племићима прибави богатства. Римљани су се назвали господари земље (целог света), па ипак има их врло много, који немају ни стопе земље. За то ја предлажем да се поново уведе Л.ицинијев закон, по коме ни један грађанин не сме имати више државне земље од 500 јутара." Тиверије је много желео, да се његов предлог прими, па с тога је радио све што је год могао, да би приволео богаташе да његов предлог одобре. Он је говорио да сви они, који имају нешто да даду од свог имања треба за то да добију накнаду из