Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

753

Катон је мисдио, да шиноћа, љупкоет и вештина праве људе само робовима, који немају никад отаџбине. 0 тога покуша он да све грчке говорнике, учитеље и вештаке протера жз Рима, а у томе су му поматали и неки народни трибуни. Оципиона, просдављеног „Африканца", кога су тако прозвали због победа у Ач>риди, били су такође ови људи омрзли, јер је он волео грчку мудрост и вештину. Осем тога мрзели су га и за то, што су мислили, да он намерава да се докопа власти у Риму. Двојица трибуна оптужише овог срећног човека као бајаги, да је новце државне утајио и за себе задржао. Онога дана, кад је требало да се ствар пресуди изађе Сципион пред суд са маслиновим венцем на глави. Он рече: „Данас је, Римљани, онај дан, кад сам ја над Ханибалом у Ашрици одржао једну славну победу. Хајдмо'те на Капитол, да за то боговима благодаримо." Народ му је пљескао, поздрављао га и отишао за њим, а о тужби против њега нико није ни говорио више. Али Сципион није од тада могао у Риму остати. Он отиде на своје имање изван Рима и ту је у миру провео неко време. Умр'о је баш у оно време кад је и Ханибал одузео себи живот. Цензор Катон и даље је викао на оне, који живе раскошно, и мрзео је на богате и силне. Па ипак раскошносг је све више расла и он је није могао више зауставити. Катон је знао, да се Картагена може осилити и нашкодити Римљанима. С тога, кад год је што говорио у сенату, увек је додавао ове речи: „У осталом, ја мислим да треба разрушити Картагену." 4. Разорење Картагенс Катонова жеља, да се норуши Картагена, бдла је и воља римскога народа. Чекало се само на какву згодну прилику, па да се нападне на Картагену. Тада се догоди, даједан суседни краљ (Масиниса) одузе Картагенцима једно парче земље. Они без дозвољења Римљана нису смели објавити никоме рат, и с тога послаше људе у Рим да моле за помок Посланике не хтеше у Риму ни да чују. Картагенци ноново се жалише и тражише помоћ, те сенат посла људе да извиде ко је крив. Римљани нађоше да су Картагенци криви. Онај краљ је тада постао још силнији, и Картагенци докопаше оружје, да се бране.

Римљали ово објавише као рушење уговора о миру и послаше једну војску у Оицилију. Картагенци ноплашени оправише људе, да моле за мир. Римљани заискаше 300 таоца као знак покорности, и они морадоше одвојити од родитеља 300 најбољих младића и послати у Рим. Па ипак Римљани послаше у Африку војску под Сципијом млађим (Емилијаном) и заповедише Картагенцима да предаду сво оружје и све ратне справе. Они и то учинише. Али сад дође друга заповест, да се Картагена поруши и да себи сазидају другу варош, која ће бити далеко од морске обале три миље (6 сахати). То доведе Картагенце до највећег очајања и они не хтеше тако срамно да пропадну. Картагена је била на једном врло згодном месту на иолуострву и била је јако утврђена. Римске лађе нису могле да приступе у пристаниште, а војска је била тако намештена, како непријатељи не би могли еметати да се у варош доноси довољно хране. И етаро и младо, и мало и велико, радило је у целој вароши да спреме оружја и друге нотребе за одбрану. Људи су батаљивали евоје куће да имају дасака и греда за лађе. Оав метал, све скупоцености од злата и сребра донете су да се од тога прави оружје. На улицама, у црквама, кућама и свуда се могло видети како се кује, топи, врти, зида и теше. Кад нису имали од чега да направе тетиве за лукове на стрели, жене су секле косу и давале. Тако еу се Картагенци у највећем очајању пуне две године борили против Римљана. На послетку треће године (146. пре Хрисга) римски војници порушише зидове. Али сад су се морали борити са Картагенцима по улицама. Шест дана трајало је најбешње убијање по кућама, улицама и црквама. Од 700 000 становника оетало је у животу еамо 59 000, које су Римљани као робове продали. Варош је занаљена са више страна и горела је седамнаест дана. % Пошто су Римљани порушили Картагену, нису могли више трпети никога, ко се њима не покорава. У Грчкој су тада биле највеће свађе међу малим грчким државицама. Отарих грчких јунака није више било, који би давали све, па и живот за отаџбину своју. С тога Римљани ударише на Грчку, и због 95