Просветни гласник

772

II Прочитана су писма министра аросвете и црквених иослова од 23. Септембра НБр. 9535 и 1113р. 959-, којвма спроводи Главном Просветном Савету молбе цвојице учитеља, којима моле да им се уваже Ј'одине учитељске службе на страни проведене. Молбе и документи упућују се одбору аа оцеаивање таких молаба. III Ст. Д. ПоаовиК , у име нарочитог одбора, реФерује о молби Јована БољариКа , учитеља, којије молио да му се уваже године учитељске службе на страни нроведене. Према документима његовим а с обзиром на његову спрему и рад у школи одбор предлаже да му се уважи од свега тога времена десет година. Главни Просветни Савет усвојио је тај предлог и одлучио : Да се Бољарићу могу уважпти десет година учитељске службе на страни проведених. IV Др. Ђ. БакиК, у име наставног одбора, реФерује о квалиФикадији Хуга Дубека , који се моли да се иостави за учитеља иевања у ком средњем заводу. Према одборском мњењу, одлучено је : Да се Хуго Дубек може примити за ванредног учитеља те вештине, а да се за сталног учитеља може поставити кад положи испит. V Према писму министра аросвете и црквених аослова од 27. Септембра ПБр. 9915. Главни Просветни Савет размотрио је документе н радове Димитрија Штковипа, учитеља, којп се моли, да се постави за учнтеља цртања и лепог писања у којој од средњих школа, и одлучио је : Да се г. Петковићу може допустити да полаже испит из тих вештина , а да се без испита не може поставити за учитеља тих вештина. VI Прочитани су реФерати г. Јов. ЂорђевиЛа и г А. Алексића о карти „ Сриска Земља " од Вл. Карпћа, прво о томе : да ли се ова карта може употребити као наставно средство у основним школама ; друго о томе : да ли је ова карта оригиналпо дело Карићево или је оно исто које је раније израдио Петар Никетић. Ти реФерати гласе: 1. „Главном Просветном Савету Прегледао сам карту „Српске Земље" од г. проФ. Б. Карића, коју сам на оценудобио; а споредио сам

је и са доцније достављеном ми картом „Србије и српских земаља" од г. Пет. М. Никетпћа. Кад узмемо у обзир, да је за буђење народне свести у нашем млађем нараштају преко потребно, да ее ученицима још у основној школи изнесе слика целокупве „Српске Земље", те да се још зарана привикну, у сваком Србину, био он из које му драго земље, гледати свог сународника и брата; кад узмемо даље у обзир, да оваке слике, одређене за прво гледање и за елементарну наставу, не морају бити сасвим тачне, а и не треба да су детаљно израђене, па. ће опет одговаратн гореозначеној цељи, којој су намењене; вајпосле с ногледом и на то, да наше основне школе оваких карата још никако немају (јер ни она старија, која се још у некпм школама можда налазн, не обухв ,та све крајеве нашег народа): мишљења сам да се ова карта и овака каква је за наше основне школе набави и у њима употребљава, док се друга боља и подеснија не пзради. Ова би карта свакако удеспија била, да је израђена у већем Формату, са већим словима, која се и из мало веће даљине читати могу ; — дајенањој означена и нолитична нодела бар у главнијим потезима (окрузи, нахије, жунаније. регименте, санџици); да јој је додат картон за насеобипе српске у горњој Угарској, а тако исто и за насеобине у јужној Гусији; — да је тачпије иовучена етнограФСка граница у Банату, где се она не нружа толико на североисток, као што је на карти означено, што севидии из ириложене карте војводства српског, на којој је означена граница,коју је благовештенски сабор 1861. предложио, и која би се могла удесно заокружити линијом повученом од Новог Бодрога до Сен-Ђурђа. Неизвесна је етнограФСка граница и на јужној страни нашега народа; али се она и не може тачније означити, док се год тамошњи етнограФски одношаји боље не испитају. Још остаје питање о својини ове карте. Моје је мишљење ово : Ако ппсац сам изради карту, и литограФ је просто копира: онда је својина пишчева, јер ту је литограФ прост р 1.дник, а његов посао чист механнзам. Ако писац не изради карту сам, него литографу донесе какву готову каргу туЏу, с које литограФ у истом или у промењеном Формату прави нову карту, на којој писац по свом нахођењу повлачи политичне или етнограФске границе, или какве друге измене чини, онда својина припада и писцу и литографу, сваком за свој посао. У овом нашем случају, у карти „Србије и срнских земаља", ако г. Никетићније сам израдио карту, наго ако је литограФ Јорговић с туђе какве карте