Просветни гласник

773

(уз то можда још и са мељањем размере) радио, терен карте је своЈИна Јоргонићева, а наслови и границе иојединих српских земаља (н. пр. иазив /Гурска Србија", граница етнограФска у Бугарској, Банату, Македонији ит.д.) својина су г. Никети^а. Али ако иисац жеди и у овом случају иматинрлво искључае својине, он треба да то у сно.јој иогодби с литограФом за себе обезбеди; и ону идочу, па којој је карта резана, илн код себе задржи или бар настоји, да се оно што је на н>ој резано, збрише. У опоме и.чао сам лична искуства са мојом картом Бачке, Срема и Баната, која је 1861. код Фукса у Новом Саду рађена и на коју сам се мало пре познао. Она је рађена по већој карти Фридберговој у мањој размери (1:2). Ма да сам у овом послу довољно учешћа и непрекидна посда и надзора имао, инак сам држао, да ће довољно бити, ако се на карти-именујем само као издавач , а не и као састављач н>ен, јер то био нисам. Према томе могао је литограФ Фукс опу исту плочу доцније употребпти за обичну карту Бачке, Срема и Бапата или Војводегва српског и издати је са неким изменама (н. пр. брисањем, грапице благовештенскнм сабором повучене; допупом румунске половине у Банату; ноделом на срезове, компаније ит.д.), са промењепим насдовом, а под својим или другим чијим именом. Према овоме, ако је литограФ Јорговић бао власник свога рада на карти г. Никетића, т. ј. терена карте, он је могао с тим тереном као са својом својином располагати, на га и ири доцнијој карти г. Карића унотребити. Он само не би смео употребити оно, што је на карти искључив посао а. по томе и својина г. Никетића. Да ли је то чинио. видећемо, кад сноредимо обе карте.

Код Карића :

Код Никетића:

Код Никетића: Турска Србија није тачно одељена од Босне-Херцеговине. Нова Барош, Прчјепоље и Сјеница су у Турској СрПији ; Брдарево и Бјело Иоље иду заједпо, али се не зна, да ди у Турску -рбију, или у Босну-Херцеговину. Има нолоострво Истрија и вароши Трст, Пиран, Копар , Ровињ , Пола, Пазнн, и брег Учка. тога иема. Острво Крк Острво Крка. Острва Лушин, Раб, Л.ука. нису именована. Херцеговина је пругом о- ј дељена од Босне. није одељена. Има Стара Србија, и Срп- Нема ових назива , него ска Македонија п обе само Турска Србија и су одељене. није подељена. У Барањи .је повучена етнографска граница за Србе. У Барањи нема Срба. ј У Банату је повучена етнограФска граница друкчије у обе карте. То нсто важи и са. Бугарску, Стару Србију и Српску Македонију (Турску Србију). ј

Стара је Србија одељеиа II од Босне и од Херцеговине. У Херцеговипи је Брдарево; у Босни је Нова Барош и Пријеиоље; у Старој Србији су Вјело Поље и Сјеница. Острва у јадранском мору означена су пругом, да спадају у српску земљу. нису означена нругом. Јањево (изм. Приштине и Гиљана). нема. Перистер (код јез. Преспе) нема. Скрадин и Београд (уДал • мацији). нема. Нема. Дента (у Банату) Авлат (изм. Дечана и НеНема. родимље) Наслов и „Хергецовина" пружа седо изаПлевља. Не пружа се ни до Фоче. Трау (Трогир). Само Трогир. Уцињ Уљцип. Прокупље Прокопље. Ниџе (ист. од Битоља). Нидје. Бугарија (наслов) Бугарска. Белоградџик. Белоградчик. Л.ебршник (у Црној Гори). Лебершник. Горажде, Гиљане. Горажда, Гиљан. и т. д. Има и неких погрешака заједничких, као што је н пр. име Кобас м. Кобаш уБосни, Киирениц м . Коаривница у Хрватској, ВсровитиИ м. Ђировитица у Славонији. Из горњих примера види се, да је г. Карић у свему ономе, што чини суштингЈ ове карте, као што су називи, границе, — радио самостално а да у томе постоји велика разлика између обе карте, ма да су обе с једне плоче снимане. Остало све, у чему се обе карте подударају, спада у терен карте, и та се нодударност мора свакад појавитп, чим се узме за основу иста размера, па ма се свака карта с друге плоче снимала. Према свему овоме мишљења сам, да овде не може бити ни говора о каквом плагијату, јер за то ни потребе није било. Обе карте враћају се натраг. 28. Јуна 1883 год. у Београду.

ОВАН

ОРТоЕВИЋ