Просветни гласник

774

ЗАПЦСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

2. „Просветном Савету Писмом Просветпог Савета од 11'. Марта т год. СБр. 47. дата ми је на преглед карта господпна нроФесора В. Карића „Српске земље" с тим, да кажем, „може ли се уиотребитн у осповннм школама место досадање карте .Балканског нолуострва" , па ако може, колико би аутору требало дати награде за одкуп исте." Пре снега напомињем, да незнам , која је то досадања карта балканског полуострва, са којом бн имао да упоредим карту г. Карића, јер мп није нослата. Ја држим, да се мислила „Дежарденова" карта, која се давно преживела , и крајње је време , да се замеие бољом. савремеиом школском картом. Мислим, да није потреба, да се ири оцени карте г. В. Карића упуштам у појединости. Већ сам Формат њен казује, да пије за школску карту, која би на дувару висила , па да се по њој испитују ђаци. Маленаје, па ђаци нз скамија неиогу да траже на карти опо, што им учитељ на њој показује. Не могу да прате ни показивање ђака , који одговарају на станљена им питања учитеља. За ту цељ ичаћи ће мислпм за кратко време друга, велика и прегледна карта целог балканског полуострва, коју, ако сам од каменорезца добро извештен, опет г. Карић редигује. По оним листовима судећп , које сам видео, мислим, да ће та већа карта поиунитп једну знатну празнину за предавање географије српских земаља и наших суседа. Приложена мала карта г. Карића може се нрепоручити деци да јекупују, и по њој да уче код куће землЈОпис српских земеља, јер п онако иемамо за ту цељ друге карте. Разуме се, да би г. Карић за тај случај морао удесити умерену цену , не скупљу од 0.50 дин., да је ђаци могу куповгти и да у множнни растурених карата тражи накнаду а не у всћој цени, чиме би снречио што веће ширење карте. Али ако хоће да се та карта од стране министарства препоручује школској омладини , онда се ваља бар обазирати, да на српској карти буде стање сраског живота што боље и тачније омеђено. Не сме се у једној школској карти , коју сраско министарство препоручује као добру , да се читави крајеви, у којима Срби живе, занемаре и отуђе Кад неће г. Карић да обележи појас од Л.ома на Берковицу ка Софији и Самокову па до Месте као чисто српску покрајиву , то дају је обележио бар нарочитом бојом, да се види, да на тај појас имају права колико Бугари толико и Срби , јер, рецимо , није за сада још тачно иснитано, куда тај појас са мешовитим житељ-

ством природиије припада у етнограФСком погледу. Тако је н . пр обележено било и на карти , коју су српски и .асланици иоднели берлинском конгресу. Тако је о'ележио и аустријски конзул Сакс , који за цело није могао бнти страстан СрбоФил, као што се г Милојевићу иребаца; а то нам тврде и млогн иутници, који су у најновије доба прбпутовлли те крајеве и чинили упоређења говора, об .ч да, пародних предања птд., па су склони, да читаи тај иојас прогласе као Ч ;'Сто српску покрајипу. Тако исто бележе сви путннци и иознаваоци Македоиије. да се маса чисто славенског елемента протеже до Сереза и на 2-3 километра до пред сам Солун : и у самој вароши говори се оним истим сриским језиком, вели једаа иутник и геограФ, „којим сии Маћедонцн од реке Месте па до иза Црног Дрима и јужно до реке Бистрице говоре." Ваљало би дакле вододелницом зап 1дно од Црног Дрима , па на Јабланицу, гребеном измеђ\ Шкум>'е и охридског језера на Касторију па ка Бистрици иовућн бојом међу маћедонскич Срба и даље пм обележити иојас поред Солуна на Се])ез па уз Месту. Одатле на горњи Искар па за Л .0М. Овако морамо ноступати , да, одговоримо правом етнограФСком стању, које н сада у стнари налазимо. Наша школска књига пе сме као оно 1875. године причати, да је Ниш бугарски град ; тако исто Л.есковап, Врања, Пирог, све саме бугарске вароши. Ако би дакле г. Карић нристао, да овако иснрави области, докле Срби живе, ваљало бн карту од стране миннстарства препоручити школској омладини за куновање, ради учења земљоииса српских иокрајина. На носледње иитање: колико би аутору требало дати награде за откун карте ? — веома је тугаљиво одговорпти. Кад узмемо у обзир, да је г. Нпкетић, по сопственом тврђењу, већ око 4.000 отпсака са камена снимио па се отисци тога истог камена препоручују и даље школској омладини за куповину, рекао би, да је аутор и сувише добро нагрлђен према нашим приликама, ,јер и у осталом свету задовољавају се пзаавач и аутор, и подмирују све трошкове и имају добити, кад 4 до 5.000 отисака једне карте могу да иродаду. У толико је то већи хонорар код нас, гди писац најбољег дела не може ни 2.000 књига да прода, а ево ова је карта близу у 5.000 примерака растурена и има изгледа, да још коју хнљаду растури. Част ми је, у прилогу вратити Просветном Савету карту г. Карића, која мп Је на оцену нослата. 21. Аирила 1883. у Београду. Д. А^лексић