Просветни гласник

814

И8ВЕШТАЈИ ЖКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОННИМ ШКОЛАМА

што, онда. закон о основним школама, не може ступити у истински живот не само до 1800; по ни до 1900 године. Ја ове мисли пишем, имајући на уму школе у округу крајинском. Да се половина мушке и половина женске деде школује у округу крајинском, треба у иајмању руку три пута оволико учитеља, колико их је данас, и то спремнијих учитеља, а о нотпуном обавезпом школовању не смем ни да говорим. II. Све ручне књпге, којима се сада служе деца осмовних школа, треба избацити из школе, сем читанке и буквара. Ако се што год дозволи деци као ручна књига за лектиру а не за учење на памет, то мора бити написано плп у облику приче — у облику читанке — или у облику самих задатака без решења. Уз то би требало забранити расписом најстрожије, да учитељи не смеју деци ништа диктирати, и терати их после да то уче па памет. Какве жалосне слике могу да се виде по школама, у којима и књиге ручне и диктандо царују, молим нека се само загледа у мој засебни извештај, нарочито у школе под бројевима 1, 59, 60 итд. Боље је да деца не науче нншта сем читања и писања, но да се онако осакате, да изгубе обележје човечије. III. Познато је да је школска књижевност у нас још сиротна и у своме зачетку. Према томе су и књижнице основних школа врло слабо снабдевене добрим делима, којима би се могли учитељи послужити као ручним књигама. Са училима су тако исто наше школе сиротне. Ово ће остати овако све дотле, док се не начини списак књига и учила, које свака школа мора имати. Онда треба заповедити, да свака школска општина мора одређене и прописане књиге и учила набавити, и набавиће се. Нужне књиге и учила могле би се набавити и од стране министарства просвете и послати свакој школи, па наредити да их општина одма илати. Ово књига, што се данас налази по књижницама школским, слабо може да дослужи на корист учитељима. Половина ако има тек неке вредности, а оно су друго књиге, које нису школи намењене... Докле год се оваке ствари остављају увиђавности и доброј вољи учитеља и школских општина, ослањајући се на неку имажинирану свест и пожртвовање, дотле се наше школе неће снабдети ни потребним и добрим књигама, ни ваљаним училима. Ово важи како за сиротне тако исто и за најбогатије школске општине које имају по 40—50 иљада динара у својој каси, Где год сам

нашао снабдевену школу училима и потребним књигама, то је заслуга чисто учитељева. Али колико сам таквих школа нашао ? Врло мало, да се на прсте могу избројати. Има места, где а најбољи и најсавеснији учитељ не може ништа да учини, но мора да подлегне околини која Је иемарна. За такве нрилике познато је, шта само може помоћи. IV. Зграде школске у округу крајинском слабе су. Нема ни једне једите зграде, која би одговарала правилима о грађењу школа. Најбоље су зграде у Мокрањи и Рткову, а најгоре у Вел. Јасикови, Рогљеву, Речкој, Трњану, Чубри, Јабуковцу, Мијаиловцу, Грабовици, Вел. Каменици, Подкршци и Корбову. Од ових опет, могле би се слободно затворити још ове године одма она у Трњану, у Чубри, Јабуковцу, Мијаиловцу, Грабовици, Подвршци н Корбову. Још је добра школа у Брзој Паланци, Радујевцу и Кобишници. Све школске општине нису сиротне , и ваљало би их ако се икако може нагнати, да саграде што пре зграде школске по правилима. Кад би се држава могла да задужи, па да им подигне школе, а школске општине да задужи, па да плаћају интерес и отплату, онда би се најпре дошло до добрих зграда школскпх, а овако неће се све школе саградити ни до 1900. године. Општине прво зидају мејане, цркве итд. а најпосле ако пм што год претекне употребе за школу. V. Деца су врло бистра и трезвена у округу крајинском. Само није могуће радити са њима ио данашњем распореду за наше основне школе. Према томе мишљења сам, да би требало наставни план (програм) изменити за влашке школе и узети највише језик и лектиру, рачун и тако друге предмете још неке, више практичке вредности, нарочито за женске школе. Имао бих још многе и многе ситније ствари да споменем и да Вам их доставим, али су те већином наговештене у засебном извештају. Међу тим није ни могуће за овако кратко време изнети све што се види и сазна за 39 дана у 61 школи. Примите, господине министре, уверење о мом одличном и високом поштовању. 31. Јула 1883. г. Ниш. Понизни уУ1и^1ЕНКО ЈА.АРК овиђ, проФесор ншпке учител.ске школе.»