Просветни гласник

ТОДОГ ЈАНКОВИЂ ОД МИРИЈЕВА

815

ТОДОР ЈАНКОВИЋ ОД МИРИЈЕВА ПРВИ СРПСКИ ИЕДАГОГ, ЧЛАН ЦАРСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА, ЧДАН ЕКОНОМСКОГА ДРУШТВА, ПРАВИ ДРЖАВНИ САВЕТНИК, ВИТЕЗ ОРДЕНА СВ, ВЛАДИМИРА ТРЕЂЕГА РЕДА (родио ое 1741, умро 22 маја 18141.

Пре четири стотиее и више година, кад је е ове страае Саве и Дунава пропала са свим српска самоста.шост, беше иастала, тако рећи , општа сеоба и бежанија испред турске ноплаве. Много народа срнског нрелазило је на ону страну, под заштиту суседне му државе- Неке знатније српске породице , не хотећи зар још без крајне невоље остављатн свој завичај, преселише се ближе Сави и Дунаву, одакле бн, ако дође до нужде, могле нотражити склоништа онамо где и остала њихова већ исељена браћа. Међ тим породицама беше и породица Јанковића, која се из унутрашаости онда већ потлачеиих српских земаља досели у Миријево, село близу Београда. Ј ) Турски зулум и општа невоља примора, у току времена, породицу Јанковића да се уклони и из Миријева. 2 ) И тако она пређе у Срем и насели се у Каменици близу Петроварадина. Ту у Каменици родио се 1741 године Тодор Јанковпћ од Миријева, први српски педагог и реФорматор основне наставе — најпре у српским школама с оне стране Оаве и Дунава, а цосле и у Русији. Тодор је, по свој нралици , код својих родитеља научио читати и писати , те се спремио и за вишу пауку. За тим је отишао у гимиазију у Еарловце, у којој онда беше чувен проФесор Несторовић , те је тамо учио латински језик и остале предмете што су се у оно доба учили у гимназији карловачкој. Тодор је својим одличним уснехом и својом даровитошћу скренуо на се пажњу Вићентија Јовановића Видака, који тада беше владика темишварски. Видак је узео Тодора за свога питомца , чим је свршио гимназију, и послао га о свом трошку у Беч да настави школовање. Еао питомац владике Видака, пзучио је Тодор у Бечу ФилосоФске и правне науке. Уз то је радо нроучавао класичну књижевност и на старим класичним и на новим језицима. 3 ) Но за његов познији рад и глас најважније беше — што је изучио метод учитељски код онда чувенога педагога Фелбигера. 4 ) ') Летопио, 1826. IV. 2 ) Одескн про1>есор В. II. Григоровнћ каже : да је у Славонији то Миријево, одакле се доселила породица Јанковићева. Записки имп. новор. университета. Том XX. Одеса, 1876. . 3 ) Летопис, 1826. IV. 4 ) Милићевић. Историја Педагогије.

Ваш кад је Тодор довршио своје школовање, десио се у Бечу пуковник Фекети , који беше дошао тамо неким важним нослом својпм. Он узме Тодора за свога секретара , те је радио код њега више од годину дана. За тим се Фекети Врати из Беча к СВОјој регименти; с њим се врати и Тодор, те оде своме добротвору, владици Видаку, и остане код њега као секретар све док му није поверепа управ& над 0СН01з= ним школама.') Одмах после седмогодишњега рата почели суМарија Терезпја у Аустрији и Фридрих Велики у Пруској поклањати особиту пажњу уређењу осповних школа у својим државама. Фридрих Велнки издао је 1768 године закон о школама , по коме је настава била обавезна за све пруске поданике. Свака општпна била је дужна , да о своме трошку отвори и нздржава школу. Уз то се беше побринуло и о спремању добрвх учитеља за основне школе. Марија Терезија, угледајући се ва свога суседа, настаде живо да се и у Аустрији подигне основна настава. У том су јој помагала два чувена педагога: Фердинанд Еиндерман и Фелбигер. 2 ) Основне школе по Чешкој и Моравској уређивао је Еиндерман, коме је после царица дала за заслуге баронство и титулу Шулштајн. Међу тим Фелбигеру беше поверено да уреди основне школе по аустријским земљама у Маџарској, где је махом био српски живаљ. Главни номагач Фелбигеров у том послу био је пређашњи његов ученик Тодор. 3 ) Царски ратни сенат, под чијом је неиосредном унравом био онда сав Банат, поставн 1773 године Тодора за управитеља православних осиовних школа у Темишварскоме Ба1 нату, јамачно на предлог Фелбигеров. Чим је Тодор добио у своје руке управу српских основних школа, одмчх се усталачки заузео : да се уведе настава по методу његовога учитеља Фелбигерл. Већ прве године побринуо се беше и за то, да се спреме добри учитељи, као најпречи услов за напредовање и развитак наставе. Он је држао нрактична предавања учитељима и онима који су желели да буду учитељи. Имао Је слушалаца на тим предаЈ ) Летопис, 1826. IV. 2 ) Н. Весел.. Журн. мин. нар. просвете , 1868, септембарска свеска. 5 ) Тамо.