Просветни гласник

816

ТОДОР ЈАНКОВИЂ ОД МИРИЈЕВА

вањима више, иего што се надао. Он је по начелима Фелбигеровим, а ирема потреби ондашњих српских шкода, написао упут за учитеље под насловом : „Ручнан книга, потребнал маг1стромг шрическихг неу31ТСКИХТ) малнхЂ школђ , вг Вјеннћ, Курцбекг, 1776." (Ова је књига данас највећа библиограФијска реткост). Поред тога Тодор се старао, да се спреме за школе потребне књижице и учила. Онје одмах прве године израдио, те се о државноме трошку набавило и послало као поклон школама темишварско-банатским: 5736 дивита, толико рачунских таблида, 2874 ножице и перореза , 17090 плајвазова и 978 рисова хартије. Тодор је , по свој прилици, сам взрађивао школске књажице и штице — онако као што је радио нозније у Русији , кад је позван тамо да уреди основну наставу. Овде вреди споменути, да се по оностраним српским школама учило по Јанковићевим штицама све до 1857 године. х ) Тако радећи око подизања школа и унапређења основне наставе, провео је Тодор Јанковић девет година као управитељ школски у Темишварскоме Банату. У том је туђинска сила насрнула и на српска ћириловска слова. 2 ) Тодор се иоказао као јуначки бранилац ћириловских слова. Биће по свој прилици да је због тога био и отишао у Беч 1782 године. У то време беше у Бечу руски велики кнез и насдедник, Павле Петровић. Мнтропслит српски Нутник, који се такође беше десио у Бечу, оде велпкоме кнезу на подворење. Између осталога разговора спомене велики кнез, како царнца руска Катарина II хоће да подигне основне школе по Русији ; како Је он слушао да се нова уредба школска по аустријским земљама особато хвали ; како је и сам лично походио једну школу бечку па се уверио да је врло добро уређена, — и заппта митрополита Путника : би ли му могао препоручити ког човека који би добро познавао нову школску уредбу да га поведе у Русију. Путник му одмах препоручи Тодора Јанковића, и велики кнез Павле зажели да лично нозна тог човека. Митрополит дође другога дана заједно с Тодором на аудијенцију код великога кнеза. Царевић руски обећа Тодору врло добре изгледе у Русији и склони га да оде тамо. 3 ) Може бити да се Тодор не би лако склонио, да остави свој народ и сриску школу, коју је он сам основао, и пуних девет година старао се живо о нап].етку њезнноме. Њега је, по спој прилици, огорчила она напаст на ћириловска слова, па кад је зар видео да му је сав труд око одбране српских слова од туђиНске

') Мнлпћевић Исторнја Иедагогије, стр. 524—525. 2 ) Тамо. 3 ) Летопис, 1826. IV.

силе остао узалудан, — он је пристао да оде у Русију, где га је чекало пространо поље за његов педагошки рад. Некако у исти мах, кад је преговарао с руским царевићем, беше Тодор постављен за врховнога директора велико-варадинских школа — зирепог сНгеск)г з^шПогит т с11з1пс1и та^поуагасНепз!. 1 ) Он се не хтеде примити тог директорства, него с писменом препоруком цара ЈосиФа II оде у Русију. Да би се боље могла уочити важност и тежина рада Тодоровог око основне наставе у Русији, биће вредно да овде у кратко споменемо стање руских школа какве је он затекао. Још под владом Петра Великога почеле су се у Русији отварати разие школе; али махом за више спецпјалне науке. Онда се гледало само на то, да се спремају инжињери, артиљеристи, морнари, лекари и други специјалисти. Основној настави није поклоњена била готово никака пажња. Тек царица КатаринаП рече уједноме своме указу ове знамените речи: „Ако хоћете да снречите преступе, учините да се просвета рашири међу људма. Усавршавање наставе најбољи је нут да се људи поправе." 2 ) Пратећи пажљиво све што се догађа у западној Јевропи, она је оиазила како су њени суседи (Пруска и Аустрија) живо прионули око народнога образовања. Она је потпуно појмила, да основна настава може најјаче утицати на морални и материјални напредак народни; за то је и поклонила, пре свега, пажњу основним школама као темељу на ком се после могу развијати гимназије, реалке и остале специјалне школе, нрема потреби. Царица Катарина издала је 1775 године закон о уређењу гувернија. По том закону беше поверено општинама, да се старају о отварању школа по варошима и селима, и да одређују најумеренију школарину коју ће плаћати само деца имућних родитеља. Тако се беше у Русији завела нека сорта основних школа. Но како пре свега није било ни спремних учитеља, ни добрих упута и школских књижица, нити се у опште знало на који начпн ваља отпочети рад школски, — основна настава слабо је могла коракнути у напред. Школе су час отваране, час затваране. Да би се како било учинио почетак, царица Катарина отвори сама о свом трошку, 16 Фебруара 1781 године, у Петрограду прву основну школу, познату под именом „исакијевска". Одмах исте године отворено је добровољним прилозима још шест школа у руској престоници. Прве године било је у тих седам школа. близу 500 ђака; међу њима преко 40 девојчица. Предавали су се ови предмети: читање и пи1 ) Тамо. 2 ) 0. Рождественски. Жур. мин. нар. просвете, 1 883, Фвбруарска свеска.