Просветни гласник

103

ТОДОР ЈАНКОВИЋ ОД МИРИЈЕВА

817

саве, катихисис (тумачење десет божијих заповести и молптве господње), рачунида и цртање. Катихисис, читање и писање предавали су свештеници из дотичних парохија; рачувгицу наредници и поднаредници из стајаће војске; цртање су иредавали разни учитељи којима се плаћало по часовима. ') Бећ се ио овоме види како је онда била велика оскудица у нарочито спремним, добрпм учатељи.ма. И у тим првим основним школама а и у мало вишим заводима учвло се врло механично — најпростије питање и одговарање но књизи. Данас би се сваки недагог јамачно насмејао и зачудио оннм апстрактним и замршеним деФиницијама иојединих наука, што су ондашњи ђаци руски морали учити на памет. Интересантна је била, на пример, деФинпцијн рачунице: „Арилметика или числителвница еств художесгво честное, независимое, и ис4мт> удобопонлтиое, многоподезнМшее и многохвалн4ишез, отђ древнМшихг же и новМншхђ вт> разинл времена лплдвшихсл изрлднМ!шпхг арилметико†изобр^тенное н изложениое." Још је интересантпнја била деФКниција геограФије: „ГеограФЈл еств математическое см^шенное, измснастг, Фигура иди корпусв и фикцјл своиства земноводнаго корпуса, купно сг #еноменамп, со лвдешлми небесннхђ св^тидђ : солнца, лунн и звћз/љ." 2 ) Ово је од прилике као и она наша доскорашња деФиниција леиога : „Л.епо је духом пропзведено иу спољашње вештастио положено преображење чуствеио ограничене појаве за чист израз идеје . .. Да се нису могли ни из ондашњих гимназија реквнрирати добри учитељп за осповне школе, може се видети и по овоме што ћеио тек узгред навести из записака познатога књнжевника руског Фон -Визииа. Он каже, на пример, за учптеља латинскога језика у гимназпји, да је „бБ1лг прнм4;љ злонравјл, пвлнства и вс4хг> подлнхт. пороко‮ ; али је био веома бистра глава и знао врло добро и латннскп ируски језик. Баш у очи иснита, приповеда фон-Визин у својнмзапискама, спремисмо се ми у нижем разреду да полажемо сутра датински. Ево каква нам је била спрема: Уђе у разред наш учитељ, на капуту му пет а на нрслуку четири дугмета. Ја, зачуђен том оскудицом учитељевнх дугмета, упитам га: куд су му остала. „Ви се, децо, чудите — рече он — ади су ова дугмета чувари и ваше и моје части. Ових пет на капуту значе пет деклипација, а ова четири на прслуку — четири коњугације." Ту наш учитељ лупи руком по сго.ау па настави : „Дакле добро упамтите што ћу вам рећи. Кад вас сутра упитају за ма какву именицу г ) 0. Рождественски. Журн. мин. нар. иросвете, 1883 , Фебру_ арска свеска. 2 ) Тамо.

по којој се деклинацији мења, ви одмах иогдедајте у мене : ако се ирихватим за друго дугме, слободно реците — по другој, ако за треће — по трећој. Кад вас упитају за коњугације, добро пазите на моја дугметд на прслуку и иећете никако погрешити." Још Је оригнпалнији био испиг из земљописа, казује даље фон-Визин . Али како је учитељ зсмљописа био луђи од учитеља латинскога језнка, дошао је на испит са свима дугметима, и ми смо подагадн без икаке спреме. Било нас је свега три ђака на том испиту. Упиташе једнога од мојих другова : куд утиче Волга? „У Црно Море", одговори он. Уииташе другог мог друга. „У Бело Море", одговори им он. Упиташе мене. „Не знам!" одговорих ја тако искрено, да су егзаменатори сдошки одредилп мени награду за такав одговор. ') Царица Катарина иоходида је чешће основне школе но својој престоници и лично се уверила: да су учитељп незналице п невешти, да нема школских књижица и учида, да у опште нема наставнога плана. Уверала се, да ваља шкоде пз основа реФормисати — као што су већ учинили њет суседи (Пруска и Аустријај. И тако се, ио њезнној заповести, састави 1782 године нарочита „комисија за уређење основннх школа." У ту комисају узет је за члана Тодор Јанковић. „хороши знавинД русскш лзнкт> и испов^днвавппн иравосдавнуво вћру", 2 ) којивећбеше дошао у Нетроград с препоруком цара ЈосиФа II. а на иозив рускога царевића Павла. Комисији беше одређен овакав задатак : да састави општп план и уредбу основних шкода; да изради школске књпжице , да спреми добре учитеље, и да изнађе пут и ничин како ће се поступно отворити основне школе по целој царевини. Задатак је био замашан и тежак. Да би се лакше могао извршити комисија подели свој рад на три деда: наставнп, а.шинистративии и економни Најглавнији, наставни део, беше поверен Тодору Јанковнћу. 3 ) Тодор се енергично прихватио новереног му посла. Брзо је саст. вио наставни план, који је царица Катарина одобрила и нотврдила 1 октобра 1782 годпне. Дакле план наставе биоје готов ; ади је ваљалојош спремити учнтеље, који ће умети да предају по новоме плану, н шкодске књижице и учида. И то беше новерено Тод'ру По његовом захтеву одабере школска комисија из семинарије Адександра Невскога двадесет најбољих ученнка, те их је Тодор учио новој ') Тамо. 2 ) Н. Весељ. Жур. мин. нар. просвете , 1868, септембарека свеска. 3) Тамо.