Просветни гласник

818

ТОДОР ЈАНКОВИЂ ОД МИРИЈЕВА

методи предавања и спремао их за учитеље основних школа све до краја 1782 године. Поред практичних предавања, што је давао тим кандидатима за нова учитељока места, израдио беше Тодор ове школске књижице и упуте, махом по методи аустријских педагога Шулштајаа и Фелбигера а удешене за руску основну школу : две штице с грађанском и цркзенском азбуком ; три штице са слоговима (грађанска, црквенска и рукописна слова); руски буквар ; скраћени катихисис (без нитања за ђаке); школска правила; упут за краснопис с прегледалицом. То је све било израђено и готово до краја 1782 године. Одмах у почетку нове 1783 године издате сујошионе књижице школске: књига о дужностима човека и грађанина (без питања за ђаке, а с питањима за учитеље); скраћени катихисис (с питањима за учитеље) ; уп\т за рачуницу (део први, написан у царској академији наука), и упут за учитеље основних школа (израђен по Шулштајну п Фелбигеру). Дакле, последња три месеца у години 1782 беху доба најживљега рада Тодоровог окоуређења основне наставе уРусији. 1 ) Кад су већ били спремљени учитељи на номенутим практичним предавањима Тодоровим и кад су биле израђене књижице школске, царица је зажелела да се нов метод наставе огледа и на самоме делу у оних седам основпих школа , које је Тодор затекао већ отворене у Петрограду. Школска комисија нареди старатељима школским, да спреме све што треба. школи, према новоме наставноме плану, као : столове, скамије, велике школске табле итд. Међу тпм је царица посгавила, 1 јануара 1783 године, Тодора за директора основних школа у петроградској гувернији. 2 ) Одмах после јануарских празника почео се уводити нови метод учења по петроградским школама, свечано и у присуству школске комисије : најпре у исакијевској школи , коју боше царпца отворила о своме трошку, а за тим редом и по осталима. У свакој школи беху разднојени ђаци у два разреда ; за сваки разред иостави се по једанучитељ. С овомреФормом уведена беше и нова , хуманија система наставе. Учитељима беше заказано : да се \здржавају од сурових кастига, да своје ученике не називљу именима која би их вређала а понижанала 3 ) итд. Тим новпм учитељима, питомцима Тодоровим, беше поверено : да предају у својим разредима све предмете, осим рачунице, коју су још за неко време предавали стари учитељи (поднаредници и наредницп из војске), јер нови не беху доста спремни за то. Да би се прит ) Н. Весељ, тамо. 2 ) С. Рождественски. Журн. м. н. просвете, 1 883., Фебруарска свеска. 3 ) Тамо.

мамило што више ђака у школе, давате су ђацима у први мах књиге бесплатно и није наплаћивана никаква школарина. И ово је изрчдио, на сву прилику, Тодор оиако као што је израдио и за темишварскобанатске школе да се о државноме трошку набаве ђацима школске потребе. У исти мах кад се почела уводити нова настава у петроградске школе, беше пуб.шковано преко службених новина : да се у Русији почињу отварати основне школе. Уз наиомену иобуда што су царицу руководиле да се прихвати школске реФорме , изнесен је у новниома распоред предмета којн се уче у тим школама, начин предавања, ручне књижице, поделашколске године на течаје и јавни испити после свакога течаја. Начин иредавања био је удешен но „Методици" Шулштајна и Фелбигера, израђеној за устријске школе. Основи те методике беху ови : заједничка пастава, заједничко читање, учење по штицама, катихисирање (учење но пптањима и одговорпма) ') итд. Распоред предмета бно је овакав : У првоме разреду — позиавање слова и слогова ; читање буквара и школских правила. У другоме разреду : читање катихисиса н књижице о дужностима човека и грађанина ; писање ; први део рачунице и правоиис. Школска година беше подељена на два течаја : зимски и летњи. Зимски течај г ј рајао је од 1 новембра до Васкрса ; летњи од Томине недеље до краја октобра. Осим празника и среде (после пб дне), кад је био школски одмор, учило.се сваки дан : зими од 8—11 сахати пре и од 1—4 после по дне ; лети од 7—10 пре и од 2 — 5 сахати после по дно. 2 ) Школска комисија, у којој је Тодор био најглавнији Фактор и саветодавац, ударивши тако темељ осноиној наставн у престоници, почела је одмах старати се, да се отворе основне школе и по осталим варошима у петроградској гувернији. Но и за то је требало снремити нре свега добре учитеље ; јер онај број, што је Тодор спремио до краја 1782 године, беше утрошен на школе у престоници. И тако се одабере нз московске словенско-грчко-латинске академије 65 ученика, да се снреме за учитеље основннх школа. Њима се нридружи још 5 добровољних питомаца, који беху ради да изуче нов учптељски метод. Имајући на расположењу толико младића, школска комисија, на предлог Тодоров , отвори у Петрограду , 13 децембра 1783 године, нарочит завод за спремање учитеља и назове га : главна народна школа г ) Н. Весељ, у поменутом журналу. 2 ) Тамо.