Просветни гласник

ТОДОР ЈАНКОВИЂ ОД МИРИЈЕВА

819

(за разлику од основних школа које су се онда звале: народне школе). Ј ) Царица Катарина одредила је одмах нз своје нриватне касе 10.000 рубаља на издржаваае глгавне народне школе, која беше некако налик на данашње ниже гимназије, само што педагошка страна беше у њој више заступљена. За управитеља те школе иостављен је Тодор Јанковић. Имала је четири разреда. У њој су се учили ови нредмети: за,кон божији, математика, Физика, јестаственада, геометрија, историја, цртање, и руски, латински и немачки Језик У два нижа разреда предавали су они семинаристи, што их је Јанковић раннје спремио за учитеље ; а у два виша разреда иредавали су проФесори из царске академије наука. Ова главна иародна школа била је углед свима остллим таким школама, које су се позније отвориле но главним гувернијским варошииа. Чим је отворена већ се беше пријавило око 200 ученика, а на крају децембра исте године било их је 385. 11о томе се види, како се онда осећала потреба таких завода. Осим нриватних ученика, учило је у главној народној школи 100 државнпх питомаца, који су се нарочито спремали за учитеље основнвх школа. Ти су питомци морали, иоред осталих предмета, учити нов метод предавања и разне учитељске дужиостн , као: школску дисциплину , састављање школскнх спискова, таблица, извештаја итд. И такоје, поред основне мете, главна народна школа постала виши завод у ком се могло стећи ширег и темељитијег образовања и снреме него у основним школама. Према броју учитеља, који су се спремали у овом вишем заводу, отварале су се постунно основпе школе по варошима у петроградској гувернији. Већ у августу 1786 годинесвака варош у поменутој гувернији имала је основиу школу. Међу тим је у главној народној школи било 410 ученика. Педесет ученика беху свршили ту школу с потпуним уснехом и спремили се за учителе по вишим, ајошпедесет њих ио нижим разредима главних народних школа . које су се одмах за тим почеле отварати ио главним гувернијским варошима. Школска комисија беше међу тим израдила „опште уређење народних школа", које је царица Еатарина потврдила 5 августа 1786 године. Главним гувернерима беше заповеђено да спреме све што треба за отварање главних народних школа по њиховим гувернијама — до 22 сентембра исте године. Из петроградске главне народне школе издвојише се педагошки предмети, те се основа засебит завод: учитељска семипарија, у којој се спремало по 100 пи-

*) Тамо.

томаца за учитеље главних народних школа. За директора у овом новом педагошком заводу постављен је Тодор Јанковић. Да би му се колико било олакшао рад и старање око унапређења учитељске семинарије, — царица га је ослободнла од дужности директора основних, школа. Тодорје збиља обрнуо сву своју брнгу н старање на унапређење овог недагошког завода. Дајућн велику важност очигледној наставн, Тодор се најживље трудио да учитељска семинарија добије сва иотргбна учила и збирке. Материјална оскудица није га могла смести у његовом енергичном раду. Он је умео пронаћи разне начине, да набави својој школи што треба. Тако је Тодор за кратко време створио у учитељској семинарији читав кабинет учила: зоолошке, ботапичке и минералошке збирке; разне справеимоделе за математнку н Физику ; разне атласе и карте. Поред кабиш та беше прикупио и уредио библиотеку у којој је бнло доста разних књига за потребу његове школе п његових питомниа. Ј ) Између осталога Јанковић је иокренуо и ту мисао, да управитељи и учитељи прибирају геограФске н статистичке податке у оним крајевима где су се налазпле њихове школе, 2 ) Учнтељска семииарија у Петрограду имала је чотири разреда, као и главне народне школе. Предавали су се исти предмети; само је још додат грчки језик, јер се сматрало да је учитељима главних народних школа потребан тај језик за тумачење јеванђеља и за правилније и темељитије предавање латинскога језика. Почев од трећега разреда учитељска семинарија беше нодељена на два одсека: математични и нсторијскн. Сви су ученици учили оба одсека; само су дужни били ноклонити једноме од њих два више пажње — како је већ који ученик имао воље за ову или ону груну наука. У вншим разредима учитељске семинарије предавали су до 1789 године проФесори из царске академије наука ; после су их заменили најодличнији иитомци који су свршили ту школу. Остали ученици учитељске семпнарије, према њиховоме успеху, постављани су за учитеље виших или нижих разреда по главним народнпм школама које су отваране по гувернијама. По основним школама (које су се онда звале „народне школе") постављани су за учитеље они ђаци, који су свршавали главне народне школе но гуверпијама. Тако се основна настава почела ширити из Петрограда по целој царевини. Већ на крају 1789 године било је отворено у Русији 170 основних и 43 главне пародне тколе. Јанковићева учитељска семинарија х ) 0. Рождонственски, у већ поменутом журналу. 2 ) В. И. Грнгоровић. Зациски имп. новор. университета. Том XX. Одеса, 1876.