Просветни гласник

ТОДОР ЈАНКОВИЂ ОД МИРИЈЕВА

820

радида је до 1801 године. За петнаест годнна свогл рада спренила је 275 учитеља за главое народне школепо гувернијама. ПјЈеђашња петроградска главна народна школа спремила је од 1782 до 1786 године 150 учитеља. По себи се разуме, да је и уређење главних народпих школа а и сам распоред предмета и настаг.е био у главноме дело Тодорово, јер је , као што ћемо мало после видети, аегов ауторитет имао онда пресуднога зпачаја у школским питањима. Па почем се он може сматрати као главни Фактор и саветодавац и у оснивању главних народнпх школа, — скакако иде у прилог његовој биограФији п распоред предмета и наставе у тим школама. Главне народне школе имале су по четири разреда (као и она прва петроградска): два нижа и два виша разреда. Распоред предмета био је овакав: У првом разреду — читање и ппсање, познавање циФара, црквеиских и римских бројева, скраћени катихисис и свештена историја, основна правнла руске граматике. У другом разреду : већи катихисис без доказа из Светога Писма, понављање свештене историје, читање књиге о дужностима човека и грађанина (оба дела), рачуница (оба дела), понављање основних правила руске граматике, краснопис и цртање. У трећем разреду : већи катихисис с доказима из Светога Писма, читање и тумачење јеванђеља, други део рачунице, руска граматика с вежбањем у нравопису, почетак опште историје и геограФије, руска геограФија и краснопис. У четвртош разреду: руск I и општа геограФија и историја, математична геограФија с учењем на глобу, руска граматика с вежбањем у писменпм саставима најнужнијим за живот, основи геометрпје, механике, Физике, јестаственице н грађанске архитек туре (с цртањем планова) и цртање. У два иижа разреда главних народних школа предавали су се исти предмети, као и у основним школама. Разлика је била само у томе : што су се у основним школама у другоме разреду учила оба дела рачунице, а у главним народним школама први део у другоме а други део рачунице у трећем разреду, с што се у главним народним школама, ночев од првога разреда, учио латинскн језик и још један од новнх језика — Француски или немачки. У главним народним школама био је у сваком разреду по један учитељ за све предмете осим нових језика и цртања, и по два још за нови језик и цртање. Ј ) Школска комисија претворена је 1802 године у минпстарство народне просвете. При министарству беше сасгављена главна школска управа од осам чла-

1 ) Н. Весел,. Журн, м. н. просвете, 1868, септембарска свеска.

нова, међу којима је био и Тодор Јанковић. Одмах су издана 24 јануара 1803 годпне „претходна правила", као упут миннстарству просвете за управу школску. Те исте године отворена је опет учитељска се минарија, која је била затворена 1801 године, и у њој се спремало 100 питомаца. Године 1804 претворена је та школа у „педагошки институт", с новим уређењем. Ето такоЈсе отпочела и развијала ире сто година основна настава у Русијп. У опште се може рећи, да је цела организација школска, а нарочито наставна страна дело Тодора Јанковића од Миријева. Он је, као што смо видели, спремио прве учитеље за основне школе; он је саставио школске књижице, упуте за учитеље и онај део закона што се тиче саме наставе. На његов предлог отворепа је прва главна народна школа у Петрограду. Уређење те школе, начин наставе и расноред предмета — све је то био рад Тодоров. Та школа, којој беше Тодор управитељ, спремилаје први кадр учитеља за основне школе, што су се отвориле но петроградској гувернији. Опет на Тодоров предлог, отворена беше 1786 године у Петрограду учитељска семинарија, којој је опет он био управитељ. Еако се Тодор живо старао о напретку тог учитељског завода — то смо већ раније видели. За петнаест година спремила је Тодорова учитељска семинарпја толико учитеља, да су се по свима главним варошима 1увернијским у Русијимогле отворити главне народне школе (уређене онако као она нрва петроградска), које су спремале учитеље за основне школе по мањим варошима и седима руским. Ауторитет Тодоров у питањима народне наставе био је онда тако велики, да је њему било поверено да нрегледа и поправи научно-васпитну спрану и у војним, духовним на чак и у женским заводима, који су за време његово постојали у Петрограду. х ) Он је израдио и план за университете, којл су требали да се отворе. г ) Из ових књига, којима се нослужисмо пишући ову биограФију, не види се тачно — докле Је Тодор радио, но дужности, око унапређења и развитка народне школе у Русији. По свој прилици његов обилати рад залази и у годину 1805; ,је'р — као што смо видели — на ново отворена учитељска семинарија претворена је после годину дана (1804) у „педагошки институт". а нема сумње да је и Тодор имао удела у уређивању тог новог педагошког завода. Нећемо ваљда погрешити, ако рекнемо да је Тодор двадесет и две године (1782—1804) свога рада т ) 0. Рожденственски, у поменутом журналу. 2 ) В. И. Григоровић. Записки импер. новор. университета. Тем, XX. Одеса, 1876.