Просветни гласник

830

Међутим Дезаров сестрић Октавијан, који је у Мадој Азији био на наукама, нохитао је у Рим, да насдеди имање свога ујака. Он не беше храбар војсковођа, као Антоније, ади је био врдо вешт и дукав. Он одмах увиде Антонијеву намеру, и намисли, да му не да да намеру изврши. Пре свега морао се допасти народу. 0 тога продаде он све своје имање и даваше свечане игре у част Цезарову. (Јлику свога ујака намести он у један храм и опријатељи се са старим војницима. Тиме задоби љубав и оданост народа и војника, која је сваки дан бивада све већа. И сам Сенат беше предан њему само да би имао неку сиду против Антонија. У том изађе Цицерон, који је био врдо учен и врдо ведики говорник, и који се називао римски Демостен, па је нападао Антонија као најопаенијег непријатеља отаџбине. Он је тежио да распади народ за одбрану сдободе и учинио је, те је народ решио, да се против Антонија отночне рат. Октавијан је пратио консуде, који су са војском ишди у Горњу Итадију против Антонија. Витка је бида код Мутине, у којој су консуди победиди, ади су обојица изгубили живот. Тада Октавијан предузе заповедништво над војском. Ади у место да гони побеђене, он ступи у савез са Антонијем и његовим другом Леиидом. Тако њих тројица направише нов триумвират, и договорише се да подеде вдаст над римским царством. Иа један мах и сасвим изненадно јурнуше њих тројица на Рим, који је опет еада доживео жалосно време. Ови непријатељи Цезарови а пријатељи сдободе моради су бегати. Еогод убије једнога од тих пдемића, бида му је одређена награда од 5000 талира. Све исечене гдаве метуте су на говорницу Формума (скупштине). Октавијан је био рад да избави живот ведиком говорнику Цицерону, али Антоније, против кога је он онако ватрено говорио, није хтео на то никако приетати. Несрећни говорник беше у то време из Рима побегао. Ади убице су га непрестано гониде свуда док га нису ухватиде, на еу му одеекди гдаву и десну руку, а Антоније их је за то богато обдарио. Антонијева олет жена зла, Фудвија, изубадала је говорников језик игдама, само да му се више освети што је говорио против њеног мужа

2. Сви пријатељи сдободе били су побегди у Македонију, где су Брут и Еасије скупљади војеку. Триумвири пођоше са својим трупама против њих. Битка је била код Филииије и у битци су репубдиканци са свим потучени. Брут у највећем очајању прободе се мачем. Антоније носматраше мртваца са сажаљењем и чуђењем. Октавијан заповеди да му осеку гдаву и у Рим пошљу, а Антоније му спали тело и пепео посда његовој матери. Кад се победиоци нису више бо.јали непријатеља, они поделише међу собом обдасти пространог римског царства. Л.епид није био ни храбар ни мудар, зато му дадоше А®рику, Антоније узе земље у Азији, а Октавијан задржа себи Италију и остале земље. Ади и међу њима тројицом није дуго трајадо пријатељство. Октавијан се потајно спремао да све земље приграби за себе. Међутим Антоније је живио у Азији тако раскошно, да се ни казати не може. Од народа је узимао без мере, а трошио је без мере. У вароши Ефесу облачио се Антоније као Бахус (бог пића). Грађани и њихове жене и кћери предусретале су га са меховима вина и штаповима, увијене у винову дозу, као сдуге и сдушкиње бога Бахуса. Његова кућа била је место, у коме се непрестано пијанчидо. У Египту владада је Клеоиатра, коју је Цезар за краљицу поставио. Она је бида лепа и паметна, али сујетна и за вдаст грабљива жена. Много се старада за то, да посгане краљица у Риму. Најпре се држада уз Цезара; кад је убијен Цезар, она се удружила са његовим убицама, а кад је њих победио Антоније, она се старада, да га придобије на своју страну. Антоније је захтевао, да Клеопатра дође њему, да се оправда, што је бранила његове непријатеље. Она се спреми и пође на лађи прекрасној, којој су весла била сребрна а јадра од пурпурне чоје извезене здатом. Њу је пратида музика, а на чамцима поред ње пдовида је гомида дечака и девојчица одевених као анђели. Клеопатра је ишла пред њима, као богиња љубави Венера. Тада јој је било тек 25 година, бида је депа, и умеда се депо окитити. Кад је стигда код Антонија, сви који еу око њега стајади повикаше: „Венера је дошда код Бахуса/' Ова дукава жена старала се да сво-