Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

јии погледима, својим разговором и својим понашањем придобије Антонија и није се преварила. Настало је неописано весеље, коме није било краја. Један пут су се опкладили, ко ће од њих двоје нриправити скупоценији ручак. Антоније нареди, да се дриуготови најлепгпи ручак; краљица напротив спреми прост ручак, али на свршетку ручка, даде му она један пехар са мало течности, који је вредио око два милијуна динара. Пиће и пехар вредили су толико, што је унутра био у сирћету растворен комад бисера који је био веома велики и врло скупоцен. Антоније и Клеопатра веселили су се непрестано из дана у дан. Најпосле су почели хватати и рибу на удицу. Антоније је хватао често најлепше рибе. Клеопатра је видела да Антонијев гњурач пређе отиде у воду, зато једном нареди да њен гњурач пре сиђе. Антоније баци удицу и опази да је нешто тешко на њој. Оа великом муком извуче } дицу и на њој нађе једну велику усољену рибу из неког другог мора. Ови су се смејали. Антоније поцрвене од стида. Али Клеопатра је умела таку шалу загладити, рекавши Антонију: ^Остави ти нас мале кнезове да ловимо рибу, а ти, војсковођо, хватај земље, краљеве и народе." 3. Антоније је био оставио у Риму жену (Фулвију), која је била врло незадовољна, што Антоније проводи свој живот у Египту. Она навали на Октавијана да позове натраг Антонија. Антоније дође натраг. Одмах после његовог повратка умре му жена. Да би задовољио Октавијана, и да би утврдио мир и пријатељство са њим за дуго време, он узе за жену Октавијанову сестру (по оцу) лепу и честиту Октавију. Дело царство радовало се томе догађају, јер се сваки надао миру и бољој будућносги. И доиста изгледало је да ће честита Октавија својом памећу и добротом одвратити Антонија од његовог поквареног живота. Она је била веома добра и он је с њом живео срећно и задовољно и занимао се опет озбиљним пословима. Али наскоро се отпочеше нове борбе са Октавијаном, који је Л.епиду одузео сву војеку и протерао га у једну малу варошицу. ЈоШ му је сметао само Антоније , па да постане господар целога царсгва. Антоније, који је

831

са женом живео у Грчкој , отплови морем у Италију. Кад је стигао у Италију, Октавија га је молила, да је пошље њеном брату пре него што би с њим борбу отпочео. Октавијан је већ имао велику и добро наоружану војску. Па ипак његова еестра умолилагаје да се измири са њеним супругом. Војници из обе војске, који су један против другог као непријатељи пошли грлили су се и љубили као пријатељи и браћа. Обојица војсковође давали су гозбе у част помирења. Иосле тога Антоније се поврати натраг у Азију, а Октавија оде са братом у Рим, да своме мужу сачува задобивену љубав и пријатељства. Антоније није заслуживао доброту и љубав своје добре жене. Чим је отишао у Азију, одмах је отиочео проводити свој неваљали живот са Клеопатром као и пре, а своје честите жене није се ни сећао. Она је то трпела све док није видела, да у Риму настаје за њега нова опасносг. Оад јави му она да ће га посетити. Али он јој је писао да не долази, већ да остане у Атини, пошто он има рат са Парћанима. Она остаде са децом у Атини, и ма да јој брат говорио , да због Антонија не треба да трпи јавно исмевање у Риму, она остаде верна и искрена своме мужу. „Кад мене нећеш да видиш", писала је она Антонију, „онда ми бар јави, куд треба да ношљем новце, војску и одело, што сам спремила да те изненадим". Антонија дарнуше ове речи , а кад то опази Клеопатра, употреби сву своју вештину и лукавство, да Антонија одврати, да жену не доведе. Она се направи болесна , увек се псказиваше, као да је плакала. Жене које су је двориле уверавале су Антонија да ће она умрети , ако Октавија дође и да је Октавија само по братовом наговору постала његова жена. Тако Антоније мало по мало још више заборави своју добру жену и чињаше све по вољи Клеопатри. На послетку оба сина која му је Клеопатра родила , назва он краљевима и унапред поклони једноме Оирију, другоме Сицилију. Оа овим распали он гњев римскога народа да жешће не може бити. Чим је то опазио Октавијан, он оптужи јавно Антонија. Он беше оглашен за непријатеља отаџбине а Клеопатри објавише рат. Оа радошћу давала је она новаца и лађе за рат и наговори Антонпја, да истера у Риму из куће своју праву жену. Октавија