Просветни гласник

карактерне с.1ике ив опште историје

832

изађе из куће са еузама, и еа собом поведе и сву своју деду. Кад су Антоније и Кдеопатра умрли, она узе себи и њихову децу, па ихје депо чувада и учила те су постали добри и честити људи. 4. Антоније и Клеопатра изађоше са својом флотом против Октавијана. Битка је била (31. год. пр. Хр.) код Актије у Јадранском мору. Антонијеви војници, и ако су им лађе биле тешке и незграпне, борили су се са неописаном храброшћу. Кад је најжешћа борба била и није се знало на чијој је страни победа, Клеопатра заповеди својим лађама да бегају кући. Антоније је бегао за њом узастопце. Најбољи војници, који у љутом боју нису ни пазили на свог војсковођу, борили су се до пред вече, па се предадоше Октавијану. Оувоземна војска, којаје могла изгубљену битку на мору ноправити битком на суву, чекала је са великом чежњом Антонија. Кад он не дође за седам дана, она се предаде Октавијану. Октавијан пође за бегунцима у Егилат. Клеопатра се уплаши, и са свим би радо издала Антонија , кад би знала да ће је Октавијан радо примити и лепо са њом поступати. Али како то није знала, она се показивала тако, као да држи страну Антонију. Антоније је хтео да покуша још једном ратну срећу. Он епреми своју војску за бој. Кад се отпоче битка, он је са страхом гледао, како једна по једна гомила, може бити по Клеопатриној заповести, прелази непријатељу. Остављен тако похита он замку краљичином. Она се сакри од њега , затвори се у једну саграђену гробницу, и заповеди да ее Антонију каже да је она умрла. Ова вест доведе га до очајања, те се прободе мачем. Али рана није била смртна, те је се дуго борио са животом. Тада му јавише да је Клеопатра још жива. Он мољаше да га однесу код ње. Учинише му по вољи и после дугих мука умре он крај ње. Октавијан уђе као победилац у главну варош Египта, Александрију. Он заповеди да се Антонијево тело свечано укопа , а према Клеопатри се понашао лепо, да не би опазила његову намеру. Он је хтео да је окује и да је одведе у Рим. Кад је то опазила, она написа Октавијану писмо и мољаше ра да је укопа код Антонија. Она је хтела да се

сачува од срамоте па за то се хтела сама убити. Прича се да је пустила себи на прси две отровне змије. Кад Октавијанови војници дођоше да је ухвате, нађоше је лепо обучену и готово мртву на њеном кревету. 5. Египат су сад опљачкали победиоци. Октавијан је тада посгао владаром свију земаља. Ва њега није било довољно да се назове краљем. 0 тога се назва „Император", први и једини војсковођа све војске. Народ му опет даде надимак „Август", што значи „узвишени, достојанствени". Он је био Цезаров сестрић, и наследник , с тога је узео и Фамилијарно име ;; Цезар" а то је име означавало поглавара државе. Август је био врло мудар, па није хтео укидати републику. Он је дозволио да народ бира опет консуле, да сенат опет ради неке послове , па чак и да народ бира трибуне. Али избор је увек падао на такве људе, који су слушали императора, а сенат је морао све одобравати што он хоће. Август је владао са свим по својој вољи (неограничено), али већина грађана била је задовољна, што је опет мир и ред у држави повраћен. Сви су увиђали и веровали да за Рим нема другога спасења, него да њиме управља снажна рука једнога човека. Август се нонекад претварао, као да неће и не може више да влада; али тада навали народ молећи га, и он опет остане као владар. Мало по мало паје република прелазила у монархију. Заведена је стајаћа војска, а чиновници су добили одређене плате, и слушали су онога ко им плаћа. На послетку Август узе готово сву власт у своје руке, и његови поданици били су потпуно задовољни. 6. За онога, ко је силан не може се рећи да је срећан. Тако је било и са Авгуетом. Његово велико царство простирало се од реке Таја до Еуфрата и од пешчане пустиње у А®рици до реке Темзе у северној Британији, па ипак он није имао мира у својој сопетвеној кући. Он се но трећи пут оженио и узео је жену, која је била врло зла и опака, и звала се Ливија. Она је врло јако мрзела Авгуетову кћер Јулију, која му је била од друге жене, и коју је Август