Просветни гласник

КАКО ДА

Генетична метода баш и захтева, да се пазл на ту сл-Ичност и једноликост. Ако нема баш никакве згоде, да се престане иало у раду, а ученици су се већ улорили, онда их пустнти ваља, да међу собо.м коју рекну. То ће их окрепити, да наново боље назе15. У геометрпји је цртање главно; оно је очигледно представљање геометрије. Поред цртава пак даје се много што шта показати п другим путем. Мисднм овде то, што се многе геометријске Фигуре, а особито тела у стереометријп, даду показати направљене. Ово у колико боље тумачи, што се о тим Фигу рама каже, у толико и одмора, ако се, наиме, прво говори и тумачи на слици и на табли, па онда узме и покаже на готову телу. Усуђујем се рећи, да цртање у стереометрији баш слабо помаже, јер се не да оно, што је у простору представити на табли, на којој се даде цртати у равнини само. Да се нешто, што је у простору, на равној табли разуме и схвати, иште се доста снаге уобразиље од оних, који гледају на таблу; на готову телу лакше је и показати, а још лакше схватпти. Мислим, да је много боље предавати стереометрију на готовим моделима и на готовим телима, па тек оно, што се на моделу и телу рекне и покаже, ваља пренети и патаблу. На пример, како стоје међу собом углови, сеченпце и ћошкови на телу, врло је то тешко учепицима јасно ноказати цртањем ; голим рачуном тако исто, резоновањем пак иде нешто, али се тешко схваћа, а па телу очигледно показати, избројати и упоредити, није тешко. Никако пе одобравам, нптп ико може одобрити, што се ученпцима задаје, да код куће секу и праве Фигуре или да режу тела. Они ће на то утрошити више времена и труда, него што ће се корпстити; ученицима треба све то готово донети, те показати и онда оставити, да се сами на готовоме вежбају. 16. ПроФесори мењају понајвише разред: ове године предаје један, а друге ће године други истој деци предавати. Педагогија мора. ово осуђивати; но данас је још

ПРЕДАЈЕ ГЕОМЕТРИЈА 908

тако, и зато се морамо обазрети и ради тог нешто на предавање. Сваки учитељ има мање више свога начина и према томе спреми ученпке своје боље или лошије. Еад проФесор добије нове ученпке, мора добро пазити, какви су, колико су већ научили колико су развијени и колико могу схватити у предмету и у разреду томе. Како проФесор мора већ у мочетку године ђаке своје испитати, нор1 тада што спорије ићи са нредавањем и учењем. У опште се не сме брзати, а особито не у почетку годпне иди онда, кад се који предмет почиње предавати. Што ва;ки за све предмете, мора важитп п за геомегрпју. Ако је разред слабији, но себи се разуме, да се несме Г .рзо ићи. У том случају п не треба узимати много и оиширпо, већ што мање а језгровитије. Ннје никаква дика за јчптеља ни за проФесора, ако каже: узето је толико и толпко, учило се толико и толико, па наброји ту свашта, а овамо се није научило све то, као што треба. Много је већа дика за учитеља а корист за ученике, ако се све оно добро научи, што се узме, па макар се и мање учило. У главном мора важпти начело, да се не сме пре ићи даље, догод се једно, ако не научи, а оно бар, схвати. Та од какве ми је користи узимати што пово, кад се не зна оно, на чему се баш то ново оснива. У геометрији, како се досад учила и предавала, нема готово новог правила, које се не би доказивало правилима, која су пре изведена и доказана. На како ће се моћи разуметн и схватити правило, које ће се доцније узети, и на овом основати, кад се и ово не зна?! Кад се генетичном методом геометрија развија, не мозке у њој никад ни бити, да се нова правила оснивају толико на познатпм већ ; долази то истина и овде и долазпти мора, али много ређе, него, кад се геометрија предаје генетички. Овде ми ваља приметити, да никако не може имати своје педагошке вредности то, што се одређује, шта да се сврши за које време у разреду једном иди другом (СВРШИЋЕ СЕ^ *