Просветни гласник

како да се предаје геометрија

902

замернти никако ннје, За генетично предаваље иште се вештине, иште се труда и муке. Трудити се и мучити може сваки, алп не може сваки толико вештипе показати, да од негенетичног створи иешто гепетично. Кад би проФесор хтео од геометрије, каква је сад, правити геометрију по генетичној методи, морао би је сву из основа мењати, а то би се звало другим речма, другу књигу написати. Да ово није за сваког, увереп сам, да признаје сваки. Ако смо ради, да олакшамо учепицима предмет; ако смо ради, да иокажемо што бољег успеха са ученицима у геометрнји ; и ако смо напослетку осведочени, да је генетична метода за све то боља и прикладнија од сивтетичне: мора нам прва и нрва брига бити, да лошије књиге заменимо бољима. Каднемамо књиге чисто генетички написане, боље је узети и онаку, која је удешавана бар по тој методи, него се служити књигом која ни рачуна не води о генетичној методи. Ако то урадимо, сва настава у геометрији промениће се истнна, али се у једно мора и приметити да је ученицима лакше учнтп и да је успех бољи и већи. Кад се поправп метода у геометрији, моћи ће се захтевати, да се још више нз геометрије ради и учи. У новије доба виче се толико, како се претоварују деца Јчењем. За геометрију неће бити, да ће од сада то важити, јер нова метода олакшава предмет, а чим је предмет лакши, мањеје терета на деци : генетичпа метода иде баш иротив претоваривања деце у учењу. Са увођењем и развијањем ове методе, све су ређи и ређи таленти у математици и ређи бивати морају. Гепетична метода не иште особита дара, па да сваки схвати геометрију; њој то не треба, она захтева само воље у учитеља и доста пажње у ученика. И досад се математици приписивало, да оштри ум и да развија у деци логично мишљеве. Ако се пак успредаје новом методом, мораће се то још више за њу казати. Математика је и досад била основа неким предметима, као физици и астрономији, а одсада ће кад се у геометрији почиње ваљано мислити, ваљано и самостално радити и говорити, имати математика удела у општем образовању: математика ће постати основа свакој научној студији. Тако место приправља генетична метода математици међу другим наукама. После свега овога кратко ћу да рекнем: генетичном методом мора се геометрија учити и предавати у опште, па и у гимназији и у реалци; садање мање више синтетички написане књиге, морамо замењивати и заменити књигама што више генетички написаним. III 14. Говорио сам о методи, која је пре владала а и данас влада, кад се геометрија предаје;

писао сам и о методи, која дапас потискује помало пређашљу; трудно сам се, да покажем, како је генетична метода боља од сиптетичне те сам зато и гледао, да ју што простије и онширније развијем. Доказивао сам, да од методе зависи успех у геометрији, као и иначе у сиаком предмету, али не могу с ума снетути, да осим методе има још много што-шта, од чега уснех зависи. И на то ћу се обазрети, колико узмогу. II поред рђаве и незгодне методе може каткад бити уснеха, ако учнтељ и проФесор зпа, да се понаша како ваља и како треба, кад нредаје предмет који. У опште се мора затнм ићи, да ученнци пазе и о ономе мисле, што учитељ говори. Ово треба да ученици раде код сваког предмета па и код геометрије. Код геометрије од доброг је утицаја баш и то што поред уха ученичког мора и око а и рука већином да раде, што све то мора на оирезу да буде: ученик мора и да чује и на табли да види и поред тога исто да забележн, ако ништа а оно бар да прецрта са табле. Што се више чула и делова ученичког тела забаве предметом, боље ће га учепик схватити. С те стране дакле геометрија иде на руку учитељу, јер више забавља ученика но икоји предмет. Ако дакле учитељ уме нешто мало само даученнке на пажњу подстиче, зацело ће му од користи бити. Као што и само дуго слушање мори, тако још и пре слушање и гледање и цртање, кад се геометрија иредаје. Геометрнја дакле саразмерно јаче мори него други који предмет, зато треб I наћи одушке неке умору томе, треба ученика знатн у нажњи му згодно за часак прекинути и — одморити га. Многи држе, да је одмор за ученике, ако проФесор застане у предавању, те на ученике питања ставља. Ја мислим, да то ништа не одмара, јер ученик мора на питања одговарати, а да одговори, треба му се такође напрезати. Ово је само у толико одмор, што ученик мора у нешго да промени пргвац мислима. Одмор би био много већи, кад би се згодно уплело сасвим што друго и ново у учење н предавање. Ово није тако тешко урадити ; но све, што се уплеће у предавање, треба да буде сродно с предметом, који се предаје, али опет не тако, да ученици доцније из тога и одговарају. Увек се даје наћи слично што у више предмета; те, нредајући предмет један, одмор је за ученике, кад им се слично каже у другом кпм предмету или шта више и у истом, али је то слично било већ и ученицима је мање више нознато. На ово не мора ученик толико пазити, зато у тим тренуцима чисто дахне сваки. У геометрнјн има доста таких места, само се треба знати згодно користити њима. Ређе се иак смеју \ ноређивати места, која ће тек доћи у том предмету.