Просветни гласник

^86

годиишњд извештаји директора средњих школл

умножавања разреда, него се све више деце Јавља [ за први разред. Ако овако узиде и даље, први ће се разред морати раздвојити у два одељења највише кроз годину дана. Колико је бидо ђака и како су успеди посде свршеног годишњег иепита, издожићу ове у прегдеду. разреди .... I, II, III, IV, V, VI, свега свега уписано • 61, 26, 28, 10, 33, 24, 182 испите иодагадо • 49, 23, 16, 7, 15, 5, 115 прешдо у ст. разр. 23, 15, 7, 5, 8, 2, 60 понавља испите • 11, 6, 7, 1, 6, 2, 33 понавља шкоду • 13, 2, 2, 1, 1, — 19 отпушт. као несп. 2, — — — — 1, 3 Како је који успео из појединих цредмета, види се пз оцена, које придажем овоме извештају. Из горњег прегдеда, види се, да је сразмерно више о.падо ђака из виших разреда него из нижих. Овој појави узрок је у томе, што су нам ђаци у V и VI разреду махом биди из других шкода. Доста њих дошдо је с никаквом а већина с недовољном спремом. Ово нарочито вреди за оне, који су већ биди у вишој гимназији, па не успев на другом месту додазе овамо у надању да ће дакше проћи. Како су ови ученици мадо биди навикнути на шкодски рад, немогући успети, напусгиди су шкоду и потражиди друга занимања. 2. Сви наставни предмети предавани су по пронисаним програмима. Ученици су се опет сдужиди штамианим књигама за све предмете за које има књига. Ведежиди су се а погдешто и диктиради само они, за које нема књига. Да би увидеди кодико су им ученици јаки у наукама које уче, наставници су давади писмене задатке. Пажња, се нарочито обраћада на шкодске писмене задатке, јер су они најпоузданији да покажу кодиким знањем расподажу ученици и кодико су поуздани у себе. Домаћи пак задатци, ма да су давани, нису никад поуздано меридо за процену знања с тога, што се врдо чесго дешава, да задатак израде њих некодико, а остади преписују. Како у току шкодске године тако и о испитима озбиљно се пазидо, да се добије, кодико је год то могућно, права оцена успеха. Двомесечне оцене уредно су даване изузимајући сдучајеве кад су ноједини

наставници дуже одсуствовади. Дуже је одсуствовадо њих петоро, двојица због про®. испита а тројица због сдабости, о чему сам подносио извешће према наредби која посгоји о томе. 0 исиитима уиотребљено је довољно времена за процену успеха. Тако средње време трајања испита бидо је: у I разреду 4 сата и 35 минута II 4 „III „ 3 „ „IV „ 2 „ и 13 V 4 15 55 " 55 ^ 1 - 5? И 5?

3. Као год што се пазидо да се озбиљно нроцени успех код ученика, исто су се тако готово сви наставници својски старади да својим ученицима буду разумљиви а да опет нораде све што се према програмима имадо урадити. Програми свију предмета с мадим изузетком извршени су у своје време. Но ни онде где се није све иоетигло, није кривица до насгавника. Тако из биологије у VI разреду није предавана партија о плођењу Криптогама, јер је наетавник био на дужем одсуству због проФес. испита; из алгебре опет у VI нису предавани верижни разломци, неодређене једначине и појам о функцијама зато, што је наставник више од месец дана доцније постављен; из немачког језика у V разреду није се предавадо о сдоженим и скраћеним реченицама из узрока тога што је велика већина ученика дошла у овај разред без довољне спреме из овога језика; из француског језика у VI разреду није се све прешло, што је наставник дошао на дужност два месеца доцније, јер је доцне посгављен; из Физике, на послетку, програм се није могао потпуно извести с тога, што је овај иредмет био без свога заступника скоро до Божића. Но и ако тврдим да су наетавници већином савесно вршили своје насгавничке дужности, не велим да ее у свим наставним предметима једнако и усиело. Мањи се успех опазио у неким од предмета, које нису предавали наставници који су се за то и спремали. Који су предмети били без правих својих заступника, имао сам већ прилике јавити вам. Подела предмета морала се силом удешавати , јер није било довољно наставника. А.ли и