Просветни гласник

887

ове ће незгоде зар нестати, кад се попуни шкода и последњим разредом. Онда ће се јамачно и завод попунити довољном наставничком снагом, те неће бити нужде да насгавници морају предавати и оне предмете, за које се нису нарочито спремали. Ако опет овако и даље остане, слаби су изгледи на озбиљан успех на првом испиту зрелости. 4. Осим оскудице у наставницима, школа ова све једнако пати и од немања довољно средстава, која помажу настави. Тако зоолошка збирка, осим слика, веома је сиромашна, да не речем никаква, но нада све највећа је оскудица у томе што школа има врло сиромашну библиотеку. Она је истина скорашња, као и завод што је нов, али ако се и даље остави садашњи начин попуњања, слаби су изгледи да ће скоро имати и најпотребпије књиге за све гране наука које се предају у гимназији. Ако којо.ј школи, овој је потребно дати извесну суму годишње на набавку

књига и других научних средстава. Ово помињем нарочито с тога што и остали оваки заводи имају оно, што за ову школу предлажем. Тако крагујевачка гимназија, која постоји толико времена, те већ има богату књижницу, има знатну суму за ову цељ. Па и београдска, која је у месту, где по другим школама има богатих и збирака и великих библиотека, где је и народна библиотека, опет има потребну суму на набавку књига и других научних средстава. Кад се дакле овим школама даје кредит да сама набавља што јој треба, држим да га још пре треба дати нишкој гимназији, која се може послужити једино оним, што сама има. Вр. 320. 15. Септембра 1883. г. у Нишу. Директор иишке гимназнје, ЈА. ЈА арковић.

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСНИХ НАДЗОРНИНА о испитима у основним школама за 1882 — 3. шеолску годвпу

г. Јанићија Поповића, професора, о осаовним школама у округу алексиначком Госаодину минттру аросвете и цркв. иослова Према упутству вашем од 6. Маја т. г. ПБр. 3547. ја сам извршио преглед основних школа у округу алексиначком од 29. Маја па до 23. Јуна ов. год. и о томе подносим вам извештај у овом што следује. Свега сам прегледао три жепске школе: две са 4 ' (у Алексинцу и Бањи) и једну (у Ражњу) са 3 разреда) и тринаест мушких: две са 2 (у Делиграду и Суботинцу), осам са 3 и три са 4 разреда. У Читлук нпсам ишао с тога, што је тамошња школа затворена по вашој наредби још месеца Новембра прошле године. У женским школама радило је 5 учитељака а у мушкпма 17 учитеља и 4 учитељке. Нашао сам код 4 наставника слаб, код 4 добар, код 9 врло добар и код 9 одлнчан успех. Само у Ћићевцу и Јошапици училе су неколике девојчице с мушком децом. У почетку школске годипе уписало се: у I. разред 358 ученика п 77 ученица, у II. 266 ученика и ! >9

| ученица, у III. 184 ученика и 38 ученица п у IV. 101 ученик и 20 ученица — свега 909 ученика и 204 ученице, Испит је полагало: у I. разр. 277 ученика и 71 ученица, у II. 229 ученик! и 61 ученица, у III. 161 ученик и 35 ученнца п у IV. 90 ученика и 16 ученица — свега 757 ученика и 183 ученице. Походило је школу до краја године: у I. р. 312 ученика и 75 ученица, у II. 238 ученика и 65 ученица, у III. 170 Јченика и 35 ученица и IV. 93 ученива и 16 ученица — свега 813ученика п 191 ученица. У ирилогу под А детаљно је изложен статистички материјал о броју ученика и оцене у раду и успеху наставничком и о реду и чистоћи у школи. Селски учитељи, који раде у свим разредима, а далеко су им друге школе, остављени су самп себи да раде или опако, како су их научили, или начином до којега су дошли праксом. Резултати праксе понајвише нису код свију једни исти, аи она упутства, која су наставници добили као ђаци, разнолика су. По томе није никако чудо што су методе у свакој школи друкчије. Још веће шаренило чпни неједнака