Просветни гласник

888

спрема паших учитеља, различно разумевање задаће учитељске, разнолика љубав и издржљивост у раду и на послетку она наклоност само овом или оиом иредмету а багателисање осталих. Све то чини да је у неким основним школама веома мизерно оно знање (ако се тако могу назвати оне неистипе, што их по неки учитељ као истине предаје ученицима), што га деца добијају; да гдекоји учитељи не умеју да кажу нигпта друго и ништа више сем онога, штоје у ђачким учебницима, па и то накараде механичким учен>ем без разумевања; да се у нским школама, које илају способне наставнике, у опште мало уради: да се у једној школи боље зна једна група предмета а у другој друга, или често и само један предмет без обзира на то, да ли он спада међу главније, и да гдекоји учитељи не обраћају скоро никакву пажњу на васпитну страну, те им ђаци у том погледу стоје горе, него она деца што нису ни видела школе. Највећа пак погрешка, коју сам нрпметио скоро у свим школама, јесте та, што учитељи никако не привикавају своје ученике на саморадњу. Мислио сам да оваке разноликости нећу наћи у местима, где има више учитеља и где су постављени управитељи, где су наставници имали прилике да се обавесте о сваком послу у школи и да исправе своје погрешке, али сам се јако преварио. И овде сваки наставник ради за себе и како зна, те ђаци, кад прелазе. из једнога разреда у други илп из једнога одељења у друго, морају се најпре да одвикну од онога, што су научили код пређашњега наставника, па тек онда да уче даље. Овако радећи деца се узалуд два пут впше море, а у исто време даје им се прилика да посумњају у знање својих наставника, да се ауторитет наставнички заљуља тамо, где мора да буде најјачи. Ја ово не износим без разлога, јер ваља знати да има наставника који се толико забораве да пред својим ученицима нападају на своје колеге, ма да сами у предавању греше. Може бити да сам се мало дуже задржавао по школама, али опет за то ја сам свуда гледао, да учитељи исцрпу своје програме, еда бих на тај начин с једне стране донео што тачнији суд о стању наставе како у појединим школама тако и у свима које сам прегледао, а с друге стране да бих видео пгга који паставник није урадио а шта јесте и како па да му што праведнију оцену дам. На испиту сам прозивао и одличне и средње п лоше ђаке све подједнако и вазда сам одређивао пптања, која је за тим учитељ давао ученицима својим. Питао сам на пише места и сам, кад сам приметио да учитељ или не зна или навалице избегава тежа питања. По негде сам то ј чинио и у школама одличних учитеља, кад год сам |

чуо мл каку погрешку мање значајну, за коју ми није било нужпо обавештавати учитеља. При том сам свуда бележио све, што ми се учинило погрешпо, и те погрешке, не казујући које су чије, побројаћу овде у колико то нисам био учинио у извештајима од!прошле и претпрошле године. Тако погрешке: 1). У сриском језику: не навикавају се деца у I. разреду да иотпуно читају слово по слово, слог по слог, реч по реч и реченицу по реченицу, већ гомиле речи без разумевања, те за то ч^сто пзговарају поједине речп погрешно, иаопако, или их прескачу и праве на половини речи одмор, остављајући другу полозину да је вежу за реч иза ње. Исто тако не пази се у многим школама иа интерпункције, па је читање нелогично и механично. У томе греше и некадањи питомци учитељске школе. Код једнога су сви ђаци читали једним исти тоном са свим механички, па тим тоном одговарали и из науке хришћанске и рачунице. Слабо утиче настава на иародни говор, те ђаци говоре као и околина им. То исто чине, а нарочито погрешно акцентују речи, и учитељи, који су родом из оних крајева, где се неправилпо говори. Неки наставници или нису хтели да покажу значење речима, да упознаду својеученике с представкама, или нису знали да им је то ваљало чинити. Чланци из читанчице и прве читанке већином се науче на намет, па се тако и читају и причају од речи до речи као што је у књизи. Неки учитељи као да не знају шта све има у тим књигама, јер кад се затражи разумевање онога, што се читало, они нису у стању да питају и питањпма да исцрпу цео прочитани чланчић. Ретко који учитељ разрешава ђацима загонетке и тумачи пословице, које се находе у читанкама. Нисам наишао ни на једну школу, у којој је учитељ одржаиао везу између онога, што се учи, и онога што се учило пре тога, било у истом разреду илп којем млађем, ако има какве сличности. У неким школама тек у II. разреду уче разликовати гласнике од сугласника. Писмена и гласови обично су учитељима једно исто, те за то једни изговорену реч растварају на слова, а други написану на гласове. Негде се распознају именице у I. разреду, негде у том разреду и придеви и глаголи, другда тек у II. знају се именице а у III. још и остала имена и глаголи. У неким школама учила се и подела имепица, заменица и глагола, прве две врсте по значењу а трећа ио трајању и прелажењу радње им, на се у том понајвише прави читава збрка. Исто тако мешају се и родови и бројевп. Чуо сам, на пример, да су мушкога рода оне именице женског, које су имена мушкињу, да су збирне — вештаствене имепице, да су једне замснице трећега лица неиознатог „питајуће« а друге односне, да су неке заменице (за