Просветни гласник

889

каквоћу) придеви, а неке (за количину) бројеви. Не уме се разликовати • придев од прилога. Облици (у IV- разреду) уче се већим делом на памет и ученнци кх не умеју да примене. Сви глаголски облици не уче се. Граматички термини свакојакп су, негде погрешни, негде застарели. Тако се чује : суглас, сугласнпк, безгласнпк, безгласно п сугласно слово; самоглас, самогласнпк п самогласпо слово ; имена место пменице ; нарјечице место прилози; пегде опште а негде заједничке именпце ; на једном месту особне а на другом особене именице. 0 вештаственпм пменицама нико ништа не зна.. У једној школи још су глаголски прилози — нридеви. Изгледа ми као да скоро ниједан учитељније прочитао нп оно, што је штампано о сриском језику у „Просветном Гласнику," камо ли да је пмао у рукама бар српску граматику за гпмназије. 0 учебницнма за овај предмет имао бих да речем само то, да најновије издање буквара, читанчице и црве читанке могу поднети за школске књиге све дотле, док се остале не прераде. При штампању нових учебника ваљало би употребити крупнија слова и поклонити већу пажњу коректури, да се не увуку погрешке као у данашње читанке. Ово напомињем с тога, што слабији учигељи по свој прилици пре не умеју, него што неће да псправе погрешке, па деца уче погдешто наопако. 2). У рачуници: у многим школама не пишу се лепе цифре. Не ради ее подједнако и усмено и писмено рачунање, већ су некп учитељи развили грозан механизам у нисменом рачунању, истиснув са свим усмено, док су други скоро сву пажњу обратили па усмено. Нису научена деца на ред којим се ради при усменом и на ред прп писменом рачунаљу. Не задад се у свакој школи разноврсни задаци. Не тражи се од деце да памте задатке и да их разумеЈуи не даје им се времена да мисле, већ се по некн наставници једнако уплећу дугим и предугим напоменама и упутствима тако, да се и оно, што ученици израде, не може никако да сматра као њина својина. Римске цифре не уче се у свим школама. Сви паставници знају за рачуницу Ст. Поповића, али се сви не служе њоме, па за то је програм п из овога предмета скоро у свакој другој школи другачији 8). Исгирију предају добро само учитељи који су свршили учитељску школу, а од осталих врло мали број нанустио је стари механизам и старн учебник. То исто важи и за Земљоаис. У многим школама ученицн III. разреда врло мало су знали о земљама па балканском полуострову ван Србије. 4). Познавање света и домовине предају наставници како који зна и колико који зна. Програм из овога предмета исцрпли су само одлични учитељи.

5). 0 иознавању ирироде, словенском језику и аоукама о чувању здравља пемам нншта лепше ни похиалније да речем до оно, што сам и прошле године казао у свом извештају о школамп рудничкога округа. Пређе наше основне школе нису пмале јестаственпчких слика а сад опет нигде збирке, него се наставници ослонилп само на слике, а но негде н слике крију од ученика, веле, да се брзо не поцепају, док овамо узрок је са свим други, боје се да се у деце не разбуди јака радозналост на пх неће моћи да задовоље. 6). Наука хришКанска већином предаје се по учебнику а механички. Млађп а бољн учитељи нануштају досадањи начип предавања и не дају деци учебника. Где се такл ради, ту се осећа утицај религије на морал. И овај предмет није преданан у свнм школама по распореду. 7). За женске радове не употребљавају се у свим женским школама срнски изрази. Ниједна девојчица није ништа шнла, а међу тим р^днле су којекакве непотребне и луксузне ствари. 8). Гимнастика се не предаје свуда подједнако, као да сви наставници немају једна и иста упутства. Из онога, што су деца знала на испиту, видео сам, да неки учитељи нису никако ни предавали ову вештину преко године, а да гдекојн нису ни знали како ваља предавати. У). Црквене и световне иесме певају се у опште неправилно. Све црквене песме, проппсане распоредом, не уче се. Најправилније читало се у брачпнској школи и два виша мушка разреда у Алексипцу, а зз тим у женској школи бањској. Срнску граматику на^боље је предавао учитељ III и IV. р. мушке школе бањске, али је бољи успех постигао учптељ IV. разр. такође мушке школе у Алексинцу. У женским школама у онште правилније се говори него у мушкима. Најленше су писали ученици брачинске школе, а писање но диктанду нравплно је у свим школама, где раде одличпи, и скоро свима, где раде врло добри учитељи. Најбољи усиех из рачуна постиглису \читељп: брачинскп, III ц IV. р. у Алекспнцу, бањскп, браљински и суботиначки, а из јестаственице и науке хришћанске учитељ витошевачки. Све штојеовај учитељ нредавао из науке хришћанске, везивао је за извесну слику и предмет у цркви, или за известан чин при богослужењу, па су му то сви ученици (I, Л и III. разреда) запамтили. Земљопис Србије и балкапског полуострова најбоље су предавали п најбољи усцех постпгли учитељ витошевачкн и учптељи III разреда мушке школе алексиначке и бањске, а земљопис физички, математички и политнчки свију делова света 112