Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ

2). Дух може бити свеж и живахан, али његова енергија може се изливати у са свим иогрешном правцу. Између интелектуалног рада и онога, који спада у нарав или ћуд посгоји, као што је добро повнато, противност, услед чега се та два правца у неколико и не трпе. Душевно узбуђење слаби интелектуалну енергију у њеном обиму, која на послетку буде и преовладана душевним узбуђењем. Процес разликовања најбоље се врши онда, кад иде у друштву са осталим снагама интелекта у мирном духовном стању. Ја ћу даље, кад почнем говорпти опширније о узбуђењима, казати и то, како треба поједина душевна узбуђења при настави руководити. 3). Треба имати на уму, да интелектуална вежбања сама по себи нису интересантна, а немају"ничега примамљивога, сем што као напрезања дају неког задовољства, које иде уза сваку здраву радњу, кад има довољно и у изобиљу снаге. Међутим ово задовољетво, које долази од самога интелектуалног рада, може бити само код оних, који су већ прилично развијени, а није никако особина првих детињих огледа. Прва околност, која може заинтерееовати да се пази на разлике, јесте пријатан или непријатан надражај. Пре него што се дух енергички пробуди, мора печега. бити, што од разликовања зависи, јер нико не пази на оне разлике, које су без икаквог интереса. Прелази из хладноће у топлоту, из мрака у светлост, од глади до ситости, од напрезања ка одмору, од тишине до вике, све то има више или мање у себи интереса и баш с тога је све то способно да у нама произведе утисак. Али такви су прелази обично жестоки и узбућујући. Међу тим за интелект је потребно, да се примете и мањи прелази, који не узбуђују јако. Интелект је по природи такав, да потребује врло мало душевног узбуђења на да разлике схвати. На послетку, има ствари, које само својом жестином, тако рећи, изнуде пажњу, и тако се примете разлике; али такав процес проузрокује врло велики трошак у духу. 4.) Велика практичка потпора, да се разлике открију и запамте, састоји се у непосредном поретку или реду предмета, или другим речима у неносредном поређењу. Брз прелаз чини те се разлике опазе, које би нам иначе ишчезле, кад би остао велики

93 8

размак између појединих прелаза, а нарочито онда, кад би се у томе размаку догодило иред нама што год друго, што би на се нашу пажњу одвукло. Овај је Фпкат довољно јасан, и у неким се лакшим случајевима угготребљује, али учитељи га ипак не примењују дов\мо. Овака и најмања препрека чини, те се морамо да одречемо његове важне примене. Ми упоређујемо две ноте, кад глас обеју један за другим пустимо; два преливања од боје, кад узмемо обе па их ставимо једну поред друге; две тежине, кад их у руке узмемо, па мењамо из једне руке у другу, те тако обраћамо пажњу наизменце на оба осећша. То су прости случајеви. Али поређење различитпх облика, већ је много замршеније и ми се већ не служимо том истим методом сравњивања. При простом поређењу дужина, ми мећемо две дужине једну поред друге; тако исто радимо и с угловима. Кад се ради са бројним количинама, онда можемо две групе једну поред друге у ред ставити, па упоређивати их и видети, где је вигае а где мање; јер тако се јасно види, где је и колики је вишак. Суђење о величини зависи просто од поређења. Теже је кад се ради с облицима не узимајући у рачун величину. Троугао и четвороугао сравњавају се, кад се стране изброје, па се разлика у облику претвори у простију бројну диФеренцију. Разне врсте троуглова сравњују се, кад се углови један поред другог упореде. Еруг се разликује од елипсе по кривини иериФерије и по пречнику, па с тога кад се хоће да ухвати разлика између та два облика, мора се то двоје упоредити. Код круга је кривина правилна, а полупречници једнаки, а код елипсе су полупречпици неједнаки а кривина пери®ерије променљива. Разлика између отворене и затворене коцке са свим је јасна. Тако се могу геометријски облици под проста правила поређења подвести, и учитељ их мора анализовати на овај начин, какојеовде казато. За неправилне и по вољи направљене облике остаје елементарно схваћање исто — линеарна величина, број, величина. углова, кривина; али начин и пут, којим треба пажњу обратити, може различит бити. По некад има да се ради са предметима између којих је врло велика сличност, те с тога врло незнатна разлика, као што су на пр. нека слова међу собом

КАО НАУКА