Просветни гласник

КАКО ДА СЕ ПРЕДАЈЕ ГЕОМЕТРИЈА

(В и В) пли бројеви: Зи5. Још је већа сличност између појединих слова у јеврејској азбуци. У таквии ириликама мора се разлика врло добро уочити и са свим јасно обележити, сравњавајући такве предмете. Еад се ученику иредаје о таквим предметима, онда учитељ мора сву пажњу ученпкову обратити искључно само на разлике а за тим треба дати самом ученику да п сам репродукује примећену разлику. Тако на пример, кад се има да ради с ученицима о познавању слова и циФара, онда се мора читава једна лекција узети само за то, да се ученици питају о разликмма које постоје између појединмх циоара или слова, која су са свим слична. Као год што је у тежим случајевима најбоље радити поређењем да би се разлике запамтиле, тако је исго најзгоднија та метода и у оним случајевима,

кад између предмета постоји велика сличност. Ту је најбоље да се изнесу не само разлике него и сличности. Ово треба чинити пошто се интелектуална снага ученикова за такве операције испита и одмери — према тој снази мора се све удешавати. Главно је у целом досадањем излагању било то, да се докаже, да разликовање иретходи сваком интелектуалном утиску, и да се оно мора сматрати као основа целокуином нашем знању или иамКењу. Тако исто и везивање претпоставља извесну снагу у разликовању, и ире него што је ова снага развијена, не могу се ни предузимати операције везивања. Исто тако и треба ове операције нредузимати пре него што се пластичка интелектуална моћ испита. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

КАКО Д А С Е ПРЕДАЈЕ ГЕОМЕТРИЈА?

НАПИСАО ПРОФЕСОР ј^тева ЈА и ^аовднов

У НОВОМ САДУ

(СВРШЕТАК) 17. Правом усиеху много смета и разметање учитељево у извођењу н доказнвању, па онда брзање у томе, те можда н прескакање појединих делова у доказу. Сваки учитељ мора да зна и скроз разуме свој предмет, а сваки ученик и држи, да оп то разуме и да зна; за то није нужпо учитељу, да се разбацује н размеће, нити треба да показује, како он зна. Учитељ ваља само да кратко, са мало речи, каже све што треба , и да не нзостани ништа, што пде на то, да разјасни ствар; а никако, да се 1!аговори сит, те у предавању прелази час на ово час на оно, да спомиње многе ствари и које треба н које не треба Многи мисле, да ће тиме боље разјасиити, што ће се вигае нагоиоритн, но у томе се варају, јер разлажући нашироко и надугачко, замршују саму ствар. Учитељ и проФесор мора код куће још промислити о ономе, што ће да учп н нредаје, па да рекпе што краће и опет што разговетније На ре 1, се мора такође пазити, те узимати сродно и сродније једно уз друго, једпо за другим. Тада је лакши н прелаз из једног у друго, а лакше ће разумети и учепици нове ствари.

Не могу пропустити, а да се не обазрем п на то, што неки хоће, да питају ученика и питањем да уче геометрију. Ту се обично мисли, да ће ученнк, одго■Јарајући на питања п чипећи оно, што му учитељ рекне, сам наћи правило. Ово пије рђаво, али ће се тако нотрошити много више времена, него пначе: потрошиће се више, но што вреди и само правило. На тај начин мора учитељ дати више и таких питања, која не стоје у органској свези са самим изнођењем, и којанеби нначе нн спомињао, кад би сам изводио. Често мора навађати и оно, што не стоји а све за то, да изведе ученика на пут, да му помогне наћи правило. Поред свег овог, опет само неки и неки ученици кадри су доћи до неких правила, али ова не морају бити баш она ирава ; од ученика се пак не може ни инискивати, да иогоде оно, које би им проФесор рад био да каже. Тако напослетку мора и опет проФесор сам да каже правило. Кад се сие ово узме на ум, долазимо до тога да је опет најбоље, да проФесор сам ради и сам правило да нађе.