Просветни гласник

954

разред овога завода. Искуетво је и ове године показало, да ти ученици долазе са врло неједнаком спремом. Једни неке предмете нису у IV раз. довршили, други су их на други начин учили, једни су неке делове у ужем обиму прешли, други су о трошку неких изостављених делова друге неке тим опширније изучили. Извесно је да ни у основним школама, ни у нижим гимназијама, нема свуда једнообразности у учењу, а где је баш и има у обиму изучених предмета, обично је нема у методи којим су се ти предмети предавали и учили. Доста труда и времена стаје и наставнике и ученике, док се све те неједнакости изједначе; док наставник дотера све ученике на исту меру знања, док ученици ту меру достигну и док се прилагоде друкчијем начину учења и методу предавава , који они пре тога нису свикли били. Оа свим је природно да све иоле слабије ученике то изједначавање и то прилагођивање тако збуни, помете и толико им времена одузме, да после нису у стању постићи све, што се од њих по закону мора захтевати, те тако умножавају број оних, који школу напуштају или на испитима падају. Еад би се запитало и за узроке тој различној спреми ученика из разних завода исте врсте, мислим да би се морали потражити у неодређености програма, који су се до сада често ограничавали на врло оиште дотицање најглавнијих одељака онога предмета, за који су проиисани; морали би се потражити у оскудици учебника, без којих се ни најподробнији програм не може свуда једнообразно извести ; морали би се потражити у многим прекидањима и забунама, што се у предавањима дешавају честим променама у наставничком персоналу у току школске године и другим сличним сметњама; и на послетку, морали би се потражити у неједнакој спреми и методичкој вештини самих наставника. Ову методичку неподесност по где којег наставника морам навести као четврти узрок, којим се може објаснити доста неповољни успех ученика у овој школској години. Поред темељна знања свога предмета, поред свесрдне ревности у наставничком послу, сваки наставник не располаже свом оном вештином у бирању

најзгоднијега иута и начина, којим ученици најлакше долазе до знања и разумевања, и на које може насгавника упутити само рационална методика. За успешан наставнички рад није довољно знати и хтети, већ треба и умети. Услед методичких погрешака и недостатака дешава се, да по неки наставник доведе своје ученике до потребне количине знања много дужим, тежим и кривљим нутем, него што би потребно било, кад би се управљао по правилима методике и кад би боље познавао способноети, наклоности, особине и недостатке младалачких ђачких година. Разуме се да многи слабији ученици малакшу на том дужем и тежем путу, не ностигну меру знања, која је потребна за нрелаз у старији разред, или ако је у том предмету једва постигну, заостану у неком другом предмету, те и они умножавају број оних, који се из школе исписују, или остају да понављају разред. Еолико је истина да ее таким наставницима у опште не може замерити на тим недосгацима у методичкој савршености, јер им није ни давана прилика да се- ма колико упознају са педагогиком и методиком у току свога школског образовања, толико је и потребно да се од нових про®есорских кандидата захтева знање тих предмета , које би требало и на проФесорском испиту да докажу, а за то би им се могле учинити неке олакшице у друкчијем груписању предмета, из којих би се имали полагати ти испити. Још један узрок морам напоменути, који уз већ наведене чини да је сразмерно сувише мали број ученика што су с уснехом учили и испит положили, а то је: преоптерећеност ученика сувише многим часовима. Еад се узме да "VII и "V раз. имају недељно по 31 час, научних предмета, VI 30, IV и III по 29, II и I по 26 часова, па се томе још дода и гимнастика са војним вежбањем , на коју сви ученици недељно три пут морају долазити, онда излази да велика већина мора провести у школи сваког дана, осим четвртка по подне, 6—7 часова. У овај број часова није урачуната стенограФија, музика и невање, што такође уче многи ученици.